Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

451:

школских одбора — т. зв. државним школама, редак је случај отпуштања које не би било последнца рђавог владања наставннковог или његове осведочене неспособности. Ади у приват. школама они су у опасности да остану без службе због тесногрудости или заслепљености појединих администратора. С тога учптељи траже ма какву сталност у своме звању. 8сЋоо1тазГег, орган учитељског удружеља непрекидно ради на тој реФорми. Али докле год не буду све школе државне, увек ће положај учитељски зависити бар делимично од месног ауторитета. Учитељи траже да не могу бити отпуштени без решења просветног одељења, а то ће бити могућно, ако учитељи буду нризнати као чиновници (стИ зегдиМз). У августу 1898. г. израђен је од стране просветне управе пројекат у томе смислу, а установои пензијоног Фонда то је у неколико већ признато. Закон о пензији створен је 1866. год. а повучен 1862. 1891. опет је ствар искрсла на видпк и одређена је специјална комисија да ироучи ово питање. Она је поднела извештај 1892. г. п 1893. год. примио га је доњи дом. Али копачно решење парламента било је после 4 године и закон је ступио у живот 1898. год. Учитељи улажу у фонд по 3 лив. а учитељице по 2 лив. годишње. (75 Фр. и 50 фр.). Учитељи се стављају у пензију после 65 год. жпвота, изузев нарочито решење. После 21 године улагања учитељ ће имати право на 46 лив. пензпје (1150 Фр.) а учитељице 23 лив. (575 Фр). После сваке године пензија. расте са по 1 лив. (25 дин.) годишње. Средња је плата 121 лив. годишње, а за учитељице У 3 те суме. У случају неспособности Физичке, после 10 год. службе, може наставннк добити пензију, ако су од тих 10 г. бар 5 проведене после добивеног потпуног сведочанства. Пензија је у том случају 20 лив. за 10 год. и сваке године више по 1 лив., а за учитељице 15 лив. 3 шил. и 4 пенса. Ни у ком случају ова пензија не може бити већа но онима који су навршили 65 год. живота. * Како која година све више и више јача улога централне власти у питањима васпптања. Најпре је вршена контрола просто испитом појединаца, а није се тражило одређивање правца у настави. За тим, уз ову контролу јавља се све већи утицај, све јача акција. Издају се детаљни програми који имају законску силу и надзориици имају дужност да извештавају о духу и каквоћи наставе. Само, на жалост, постоји још несређеност п мешавина програма. Није јасно одељено основно васпитање од средњег а ни средње од технпчког. Све то личи једно на друго, а све се приближује вшпој основној школн. Чак и техничко и средње васпитање стоји под истом адми-