Prosvetni glasnik

452

ПРОСВЕТИН ГЛАСННК

нистрацијом. За више основ. образовање има врло мало установа. Зато, и поред све мешавине, ностоји једна провала пзмеђ нижег о .сн. школовања и техннчког. С тога мали број ученика (19°/о) походи виши курс осн. васпитава. Тога ради тражи се да се организује један систем више основне наставе, и то бесплатне, а са проФесионалним карактером, као што је то у Француској и Немачкој. То само држава може учинити, и министар је обећао да ће идуће године поднети о томе предлог пардаменту. Поред овога поднесен је, у августу прошле године Горњем Дому предлог да. се аросветно одељење н одељепе зсс -науку и уметност споје у Министарство аросвете, које ће водити управу над основном, средњом н техничком наставом. У главном, сав се иокрет своди на то: упоредо са повећањем државних трошкова 1 ) треба да се развија и превласт и одговорност државна. Треба само да буџет школски достигне суму од 10,000.000 лив. (у 1898. била је то цифра 8,500.000 лив.) па ће држава имати права, да цело васпитање узме у своје руке, и да створи потпун школски систем, отпочињући с универзитетима на челу, па уређујући добре школе за средве и основно васпитање. Тако је говорио један од виђених парламентарних говорника, изјављујући жељу* да се све партнске диФеренције изгладе, кад се ради на организацијп народне просвете. Треба само имати на уму трговачки и индустриски полет Енглеске, па ће се видети, да је организација школа од стране државе једна неопходна потреба за Енгдеску. Тако од 1833. год ствари су се у многоме поправнле, и Енглези су на путу да преустроје своје шкоде у новом духу и на бољој основици. * * * Нрошле године, у јуду, прослављено је у Енгдеској 25 година од како су универзитети почедп проширивање своје наставе, приређивањем популарних предавања за шири круг слушалаца. Први је тим путем пошао универзитет у Кембриџу 1873. године, и већ је у 1876/77. години основано 83 курса са 7511 слушалаца. Десет година позније мндонски и оксфордски универзитет основаше 228 курс. са 25.486 слуш. 1896/7. год. овим се универзитетима придружи и Манчестарски универзитет Бикторија и те године број курсева износио је 488 са 46.741 слуш. За све време овога рада потрошило се у Кембриџу око 3,000.000 Фр., а то ће рећп око 120.000 Фр. годпшње. Укупни трошкови за све универзптете и

') У 1870. год. држава је сносила •/„ трошкова за наставу а сад сноси 3 / 5 . Принцип енглеских државиика да мештани сносе бар ! /а трошка а другу */ 2 држава напуштен је.