Prosvetni glasnik

624

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

На овом конгресу видвдо се, да Париз није био иодесан за овакве састанке и зато је конгрес закључио, да се за трећи конгрес изабере мања, мирнија варош. Конгрес није оскудевао ни у забавама и друштвеним састанцима. Славна: „Есо1е ^огта1е зирепеиге" беше позвада чданове конгреса на закуску; Председник репубдике примио их је заједно са чдановима других конгреса. Принд Роланд Бонааарте пријатељ егзактних наука, дао је математичарима и Физичарима соаре, при чему се беше побринуо и за стручну забаву. У његовој великој бибдиотеци извођени су Физикадни огдеди у ведикој размери. Напосдетку, 24. августа бно је заједннчкн банкет. Предавања је отпочео М. СаМог. Говорно је о писању историје математике. Предавање је било тим интересантније, што је то предавање држао човек, који беше баш завршио своју „Историју Матзматике". -У току свог предавања дотакао се Кантор свију оних људи, који су мање иди више засдужнн за писање Историје Математике. Он је хвадно њихове заслуге, алн је и кудио учињене погрешке. Највише истиче Монтуклу н назива га узором писаца. При крају предавања говорио је Кантор о томе, како треба у будуће писати историју Математике. Он каже, да треба отпочети од год. 1759. у којој је години Лагрант својим првим мемоаром поставно темељ модерној математици; па наставља, да посао треба овде поделити на двоје. Најпре треба израдити историјски приказ појединих сиецијадних обдасти, а за овим да дође дедо, у коме би бида издожена иеторија модерних математпчких идеја. УоИегга је предавао о развићу анадизе у Итадији у другој половини 19. века. Ово је предавање било у самој стварА похвално слово трима математичарима: ВггозсМ- у ВеИ- у и СазогаИ- у. Сјајно је било предавање Митаг Лефлера у последњој седници. Нредмет тог предавања били су Сопа Ровалевска и Вајерштрас. На основу нреписке између овог немачког математичара и ове чудновате Рускиње, која се беше попеда до највишег степена математнчког испитивања, предавач је указао на тесне везе, које су постојале између овог немачког математичара и његове много млађе ученпце. Заносним речима узноси седи научар срећу, да је у својој даровитој ученици нашао и пријатељицу, која га је у животу развеседила и имада разумевања за његове радове као нико други; он је назива: „ти поверениче мојих мисди и тежња". Њихово научно дописивање бидо је врдо живо, и може се говорити о заједничкош подстицању на рад. Јер као год што Ковадевска добија од Вајерштраса пробдеме и упуства за њихова решења, тако исто бдагодари он својој пријатељици за саоиштене мисди, које су га упућивале на важне радове. Он јој шаље нацрте за своје расправе и моди, да му она каже свој суд. На тај начин добида је Ковалевска многа