Prosvetni glasnik

646

просветни гласнпк

Још је и ово важно напоменути,. што у последње вреие јаче избија на видик: последљих година број учптељица брже и рапидније расте, него број учитеља. Школске 1889Ј90 године било је у ГОвајцарској постављено 6196 учитеља и 3043 учитељпце. Кантони: Циришки, Гларус, Солотурн, Базел, Шафхаузен, Апенцајл, Ст. Г-ален, Граубинден, Аргау и Тургау имају по школама државвим тако мален број учитељица, да се може сматрати, као да их и нема; док у другим кантонима Швајцарске, а нарочито у онима, што су насељени Французима и Талијанима, учитељство је у врло великом броју заступљено женским радним снагама. Нпр. у Кантону Тесину постављено је само 158 учитеља, а учитељица има 384. Другоразредне школе имале су у години 1897Ј98 свега 34.865 ученика а 1362 учитеља, Овде долази у средњу руку 26 ученика ва једног учптеља. Обавезне продужне школе имале су 25.688 ученика, а слободне или необавезне бројале су 21.585 ученика. Поред ових постоје и регрутске школе. У њима је, у то време, било 29.586 младића. Ове, регрутске школе, нарочито су јако развијене у Берну, где је највећи број ђака (5810). Приватне школе у Швајцарској су од врло мале, готово пикакве, вредности. ГПвајцарац не даје своје дете у приватан завод. У целој земљи има свега 16.277 ученика у приватним школама, а то је 25% од укупног броја. Према овоме види се, да ирпватне школе у Швајцарској немају онај значај, који им се придаје. Средње школе у Швајцарској тако исто добро стоје; у год. 1897198 било је у средњим школама 22.507 ученика. Што се тиче издатака на школовање младежи држава је ншроке руке; буџет за оиште школовање у години 1898 износио је 43,587.000 динара, што је, нема сумње, доста знатна сума за становништво, које броји 2,917.749 глава. И кад се постави сразмера

плаћања, пзноси годишње на једну главу порезе за школовање близу 15 дпнара (14'90). Издацн на саме најниже школе (прве разреде) износе 28,204.996 динара, што чини годишње близу 10 дпнара ^9 - 70). Овде можемо приметити да је тај однос плаћања за школовање сразмерно распоређен: Кантон Циришки даје 19*7 динара, Базел варош 18'1 дин. а Валис даје само 2'9 дин. од главе. Дакле, један ученик из најнпжег разреда стаје просечно 58 динара (у Кантону Цириху 113, а у Базелу, вароши 170 динара). Кад упореднмо Пруску, која је у години 1896 за народне школе издала 185,917.495 марака, што, сразмерно износи на једну нореску главу издатка 5'84 марке а за ученика З5'б0, онда се види, да Швајцарска хита да предњачи и самој Пруској у школовању. Издаци за све школе у Пруској (за народне школе, за средње заводе више школе н универзитете) износили су у годнни 1896 скупа 275,500.000 марака, што за становништво од 31,855,123 главе износи годишњу суму на школе 7'77 марке. Др. Хубер прави једно поређење говорећи: када бн Пруска но сразмери исто онолико издавала за своје школе, колнко даје малена Швајцарска, то би за саму основну наставу годншње морала даватп 246,195.754 марке, а општанастава стајала би 379,713.066 марака. М. Н. * Швајцарске шноле. — Године 1897. —98. било је у Швајцарско.ј 484.442 ђака основних школа са 9.912 наставника (6.446 учитеља и 3.466 учитељица). На једнога наставника долази просечно 49 ђака. Број учитељица знатно се умножио последњпх година. — У нижим средњпм школама било је те године 34.865 ученика и 1.362 наставннка. На једнога наставника долази 26 ученика. Обавезне продужне школе имађаху 25.688 ђака, добровољне продужне школе 21.585, а регрутске школе 29.586 ученика.