Prosvetni glasnik

Б Б Л

Е Ш К е

649

Васпитач у Багословији. — Професорски Савет Богословије изабрао је за васпитача ученика у Богословији за 1900 — 1901 гаколску годину г. Драгољуба ПоповиЛа, професора Богословије. * Нови донтор ФилосоФије. — г. Александар Бели& доценат за словенску Филологију на нашој Великој Школп, који је извесно време, ради свога усавршавања у науди, пробавио у иностранству, промовисан је на лајпцншком уннверзптету за доктора философије. Г. Белић је положио докторат са одличним успехом. * Мере за поправку домаЂег васпитања у Мађарској. — Педагошка секција међународног скупа у Пешти дебатовала је пре неког времена о томе, шта да се ради, те да се домаће васпитање стави на поузданију основу, како би се што боље развило и што јаче унапредпло. Том прилнком учињен је овакав предлог: 1. Да се васпитање у опште уведе као обавезан предмет на вишим и продужннм школама; 2. Да свсштенство не пропушта нигда згодне прилике, већ да свуда, где год дође у додир с народом, разјашњава основе здравог васпитања; 3. Да се простонародпи сииси васпитног правца што обилатије распростиру у народ : 4. Да о васпитању народа у опште узимају што чегаће реч и нестручнп (политички и други) листови ; 5. Да се за родитеље издају и уређују нарочити листови васпитног цравца; и 6. Да законодавство има у виду интересе васпптања при поправци правних односа живота социјалног п породичног ; држава п другатво ваља да се брину о деци сиромашних родитеља, као и о деци, коју су родитељи напустили. просвктни гдасннк, 1900., 2.

Све су то предлози, који се једном морају остварити нешто путем законодавства, нешто опет добровољном друштвеном организацијом и искреним заузимањем појединаца. и корпорација. * Испитна болест. — Тиче се не оних који наређују испите, него оних који их имају издржати. Л-г. 1дпаИе/р публиковао је једно доиста занимљиво проучавање о утицају испита на ученике геодетске школе у Сопз(;апУп-у. Резултат његова ароучавања је, . да готово сви ученици за време исиита губе од своје тежине. У већини случајева, ово умањивање тежнне превазилази 5 кила код сваког ученика из вишпх разреда. У нижим пак разредима број ученика који губе од своје тежине диже се до 80°| о ; али је величнна губљења тежине код овпх, у опште, незнатнија него код оних из виших. Свакако, ово губљење од тежиие, нарочито у доба, кадаје организам у развитку. и када би баш требао још да. добија, — јесте један врло неповољан појав; и може се рећи, да су саии испити, ироизводећн исте последице као и озбиљна болест, права болест. Узев у обзирове податке Д-ра Игњатиева, а и то, да је и код ђака темељннје и по развиће духа пробитачније оно знање, које се стекне редовним и озбиљним радом иреко године, — то није онда чудо, гато се у новије доба увело у праксу д& годигањпх испита. по средњим школама — изузев вишег и нпжег течајног испита — и нема за добре, но их има само за „сумњиве" ђаке; па и ту прн испитивању мора се водити озбиљна рачуна о томе, да је тада готово сваки ученик као у некој врстп „испитне грознице и нервозе." А нема сумње, да је још од не мањег значаја и то, ' што је без редовних годншњих испита лакше наставницима убедити ђака, да 43