Prosvetni glasnik

Б Е Л

Е III К Е

собности. Ну модерно васнитање у Енглеској бива баш у том правцу. Овде се развија иамћење на штету сила расуђивања и уображавања и на штету продуктивности. Млади Енглез улази у практични живот без оне духовне еластичности, која се развија рационалним васпитањем. — Други је узрок опадању способности за самостално мшпљење она грозничава журба, којо.м се у данашн.е време сваки носао вршп. Ова је нервозна узнемпреност завлети неирпјатељ свакога дубљега размишљања, сваке темељније студије. С тога се мање траже научна дела ; него епглеска публпка чита готово искључиво новине, повремене листове и лакше књижевне ироизводе. — Најносле ваља узети на ум жудњу за богатством и луксузом. Лов на новац потконава духовне и фпзнчке силе, тако да је озбиљни рад разума често сасвим немогућан. Б.

УМЕТНОСТ Изложба слика. — Још је редак и необичан догађај, када Београд може да забележи изложбу буди каквпх уметничкпх творевипа. Такав редак догађај збио се ето ове јесени. Госпођица Надежда Петровпћева ћерка г. Мите Петровића, председника Пореске Управе, а студенат на сликарској академији у Минхену изложила је при свршетку месеца августа у дворницп Велике Школе својих 37 слика, од којих су 29 орпгинални радови а 8 су коппје. Слике су у боји и у цртежима, од којих има самих глава 10; за тим полуфпгура, студија из нрпроде и неколико нејсажа из околпне Мннхена. И сувремени нравац, или ако хоћете — манира — 1еаз1 по1 1еаб( — сецесија овде је заступљена са два примерка': поље са житом и глава једне девојке.

За правац госпођичиног рада од важности је уочпти, које је мајсторе изабрала за коиирање. Ту је у првом реду Вандајк, по којем је израдила 3 копије, и то Сахрањивање Христово, Сузана у кунатилу и једна мала глава (портре), Сатпр и портре брата му; па онда Пол Веронез, по чијем је орнгпналу конирала Јуиитера н Антонија п, наЈпосле, Цурборан са, св. Францискусом Асисиским. У овој смерној изложби имноиовало је Вандајково Сахрањивање и Рубенсова Јелена, које су у величини орпгинала израђене п са сличннм оквирима украшене. У опште за оно 15 дана, докле су биле ове сликарске студије изложене, оне су, поред свакојаког укуса, разумевања и гледишта • од стране гледалаца, ипак непобитно за сваког утврдиле то: да труд и таленат госпођнце Надежде није био узалудан, и да ирема томе имамо основа за лепе наде по млађаиу уметницу као и [10 врсту умегностн, којој се она тако вредно одала. У колнко ће ово проверити стручљачка оцена, и ту наша Сршшња може сиокојно да продужи своје студије; јер већ данас може она да се позове на веома ласкав суд једног сувременог уметника првога реда, немачког сликара и одличног иортретисту г. д-ра Ф. фон Ленбаха, који се о двема копијама у своме иисму, датнраном у Минхену под 18./8. 1900., оваво изражава: Вје уоп Егаи1ет Ка(1е2<1а Ре^гоуНвсћ §етаћ11еп 2 Сор1еп пасћ уоп 1)ук 81Н(1 со1ог18118сћ §аш 1т б1ппе (1ег Ог1д1па1е, патепШсћ Ше Сор1е „в-гаМе^ипб" &п(1е 1сћ већг е®ес(,уо11 ип(1 декш^еп. (Српски: Ове две копије но Вандајку, које је сликала госпођица Надежда Петровићева, испале су јој потиуно за руком односно колорита а у смислу оригинала, а нарочито налазим са веома пуно ефекта израђену и успелу копију „Сахрањивање Христа"). Према овоме ми само имамо да пожеллмо нашој уметници сталну вољу