Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

563

води у корисном раду, да је тачан, чист, пажљив и послушан, да поправља погрешке, кратко — да оно, што у настави учи, примени у животу, да живи по добру, које је у школи научио. „Добре изреке, мудре поуке, не треба само слушати, него се и вежбати у ономе, што нам оне веле". Поред поука и доброг примера учитељевог и непрекидно вежбање чини, те се морална свест дечја непрестано ојачава како у погледу снаге њене, тако и у погледу јасности. Понављање и примена. Где почпње морално образовање детета? Изнеси високу вредност доброг опхођења ! Како треба разуметн ону изреку: „ко се блата мапга, мора се окаљати"? Какав упут добија дете у родитељској кући за своје морално владање? Зашто се мора већ тамо учити да је послушно? Како се може дете вежбати у томе, да следује добру? На који начин школа потпомаже морално васпитање својих васпитаника? С којом децом има учитељ највише муке? Покажи, како настава полаже морално образовање! Какав утицај има школски живот на морално образовање ? 36. Религиозна свест Представе, које дете задобија од телесних ствари и појава (света), постају чулним опажајима. Да видимо, како постаје религиозна свест. Представа о Богу. Кад дете говори о Богу, који је створио све што постоји, који управља светом и судбином људи, који се позива у невољи у помоћ, коме се захваљује за учињена доброчинства, то га представља као лично биће, које све зна, чуствује и хоће на сличан начин, као што и он сам нешто зна, чуствује и хоће. То је његова представа о највишем бићу, о Богу. Ова представа о Богу јесте језгро религиозне свести; са њом су у вези све остале религиозне представе. Представа о Богу није код свију људи и свнју народа једнака. Историја нас учи, да стари пароди нису представљали једног већ много богова као управљаче света. И данас има још народа, чија се религиозна свест подудара са религиозном свешћу тих старих народа. (Монотеисте, политеисте). Сви држе своје богове као виша бића, ко.ја сгоје високо над људима и располажу њиховом судбином. Представа о Богу и боговима с човечанским обликом (често и са деловима животињског тела) постала је помоћу Фантазије од искуствених представа. Бог се не може опазити чулима; да га има, човек верује. Одношај човека према Богу. Човек, којп верује да постоји Бог, има одређених представа о своме одношају према њему; у колико је више уверен у то да Бог постоји, у толико су му јасније те представе. С тога, што човек све замишља у зависности од Бога, то му је послушан; с тога што га Бог воли, воли и он њега и следује његовим заповестима, са те љубави не ће ни блпжњем на жао да чини, хоће да је захвалан доброчинду, да воли истину, да не краде, не пожели туђе добро и т. д.