Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

565

Религиозно образовање. Оно бива на исти начин као и морадно образовање. У родитељској кући дете гледа и слуша много шта, што се односи на религију; дете суделује и у религиозним радњама старијих: оно чита своју јутрењу и вечерњу молитву, као и молитву пред обедом : оно посматра иконе и пева заједно са одраслима побожне песме. Тако постаје код деце нолагано интерес за религиозне ствари, нарочито, ако се родитељи чувају круте принуде на то и бесмисленога рада у том погледу једино по навиди. — Религиозној наставп у школи и цркви тада остаје, да прошири круг религиозних мислн п да разјашњава и учвршћава религиозпе представе, те да би се дете научило, да и појима оно, што чини. За религиозно образовање је од велике користи, ако родитељи и учитељи својим примерним животом потврђују, да им је религија на срцу, да дакле нису од оних, који божју реч само слушају, већ и врше. Понављаље и ирилена. Која је представа од основне важности по религиозну свест? На којн начин не би могла постати представа о Богу? Чему нас учи историја о представн Бога ? Које представе спадају још у религиозну свест? Шта су религиозне дужаости? Изнеси неколике! Какви су пропцси хришћанске религије? Може ли прави хришћанин бити и неморалан? Како постаје религиозно чуство? Изнесн примере религиозног прнјатног п непријатног чуства! Ко има религиозни интерес? На чему се види утицај релпгиозног интереса? Кад религиозна свест нема никаква утидаја на хотење? У чему је права релпгија? Шта доприносе родитељска кућа н школа за религпозно образовање деде? Чиме ? Г. САМОСВЕСТ 37. Представа „ја" Од свију представа, које човек има, најјача је представа о његовој личности или о његовом „ја*. Круг представа његовог ја обухвата представе а) његовог тела , и б) његовог духа. Шта знамо о поступном постању овог круга представа? Тело. Мало дете у почетку говори о себи као и о свакој другој ствари; оно каже н. пр.: Мара је мала, Мара је уморна, Мара је болесна, Мара је мила, Мара иде да спава и т. д. Као што друге стварп означава њиховим именима, тако и себе означава својим имеиом. При томе мисли на своје тало, о коме већ има представу. Како постаје та представа? Оно, што је у 7. одељку речено о постању просторних представа, вреди и овде. Помоћу видних, додирнпх и мишићних осетака образује дето потпуно представе о деловима свога тела. При томе непрестано чине своје и животни осетци, да бп се представа о целом телу усавршцла. Дете додирује своје тело, за тим друге предмете из своје околине и опажа при томе разлику између свога тела н других ствари, оно осећа, докле домаша његово тело; ако се удари, осетиће бол у дотичним деловима тела; ако додирне своје тело, видеће