Prosvetni glasnik

566

ПРОСВКТНИ гллсиик

покрете своје руке. При ходу има других иекустава: оно опажа, да се жоже покретати с места. Тај покрет оно не опажа код лутке и осталих играчака, код столице, стола и других ствари у соби: оне остају на своме месту. Оне и не једу, не пију, не говоре и не вичу као дете. II по томе се, дакле, разликује дете од своје околине. На тај начин дете се учи, да себе сматра као ствар, која може да осећа и да се покреће. Дух. Дете има још и других искустава: оно примећује, да може нешто представити, да ноже нешто познати, да се размишља, кад се пита, да жуди и хоће п да постиже, чему жуди, и пзводи, шћо хоће. Ако је дете већ толико одмакло, то се не назива више именом као што назива друге створи, већ говорп о своме властитоме ја: ја гледам п слушам, жудим и једем, хоћу и разнишљавам и т. д. Док год дете има свести, да опажа очима, рукама, ногана и т. д. дотле је још представа његовог тела садржина аегове иредставе „ја". Али у колико се већма јавља мишљење код детета, у толико се више мења и нредстава његовога „ја*. Оно жаскоро сазнаје, да његово тело има потчињено иесто, да је оно саио слуга и да изводн оно, што његово „ја" заиишља и хоће. Његово „ја" за тии није више тело са својим органииа, већ то, што мисли и хоИе. Оно преноси своје „ја" у себе, у своју главу, она је сада седиште његовог „ја". Дете бива свесно ове * духовне представе „ја" и следује својој властитој глави, чим може да каже: „ј« мислим и хоЛу". Сашосвест. Кад дете иостане веће и јаче, иења се с његовии телом и његово унутрашње биће; другим речима: садржина представе „ја" бпва мало по иало све другојачија: Дете је свесно ових проиена: оно зна, да је веће, теже и јаче но пре неколико година, да много што зна и може, о чему раније није разумевало ништа. Али дете зна и то, да је оно оно исто дете, што и пре две-три године; јер на питање: „ко је ступио у школу нинуле године?" одговара тако исто са „ја!" као што тим истнн одговором одговара на питање: „ко ће нреко-сутра имати седам година?" „ Ја ", које овде изговара, јесте једно и исто „ја", које је нинуле године пошло у школу и које ће прекосутра ииати свој рођендан. Човек зна, да остаје увек једна и иста личност као што је и раније била и као што је сада, и ако се личне особине мењају с временои. Знање о „себи" и свест, да човек у аркос свију иромена остаје један исти, зове се самосвест. Да се то знање ранијег стања не губи, објашњава се чињеницон, што све проиене бивају тако полагано, да се и не примећује, како се човек од тренутка до тренутка мења. Даље, ииа да захвалимо иаићењу, што се сећаио онога, што сно иало пре тога иислили и радили; тако сећање свезује прошлост са садашњошћу. Разне представе, које о себи