Prosvetni glasnik

380

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

8 1 / 2 забавиљс их у реду одведоше у учионице. Ионудише ме да прво уђем у II одељење где су већа деца. Деца стадоше у полукруг код чивидука, где оставише одедо. Ту их забавиља прозва. Свако се дете одазва са: гс1е (овде) и дигне руку. Носле прозиваља одмах настаде забављање: певање у ходу око клупа и певање с покретима руку. Да би ходање (маширање било Једнако, забавиља даје такт корацима дечјим ударањем дланом о ддан. За ово давање такта имају и нарочиту сиравицу. То је дрвена кутија као већа бурмутица, налик на шкољку. Ова кутпја нема затвора с друге стране него само шарке и отвара се сама. Њу забавиља држи у шаци, а кад хоће да даје такт, она дланом једне руке отвара и затвара кутију, удара иокдопце један о други, а од тога се чују доста јаки ударци. Та кутија зове се „клапочка" (клапаљка). Кад забавиља хоће да деца маширају лепо без „клапочке", она рекне: г а теђ хеске крочки без клапочки" (а сад лепо корачиће без клапаљке) и деца озбиљније пазе да у ходу не греше, да се покажу како могу и самп без „клапочке". Пошто тако у ходању изведоше две три иесмице с покретима, забавиља ирегледа чистоту код деце: како се које умпло, очешљало, како му је одело и обућа. Одмах за тим запеванте иесмицу о чистоти тела, у којој се помињу сви деловн тела и каже се како ваља лепо прати и чисто држати руке, лице, уши и т. д. Сад дође на ред иесмица о леитиру. Запеваше како лептнр лети и одмах деца подигоше ручице до рамена. То су им крила, а они лептирићн. Певајући, машу ручицама и снтним касом трче око клуиа. За тим дођоше још две песмице: једна опет с покретима руку и осталих делова тела, а код друге деца поклекоше на једно колено, па су рукама радила где год се шта у песми помене. После ових песмица деца уђоше у клупе и очиташе молитву опет у певању. Сад седоше п сад је почињао као први час. По распореду беше религија. Забавиља започе с децом разговор о оном шта су видели у цркви, шта поп тамо ради, како треба у цркви стајати, како се и за шта Богу молимо и т. д. То потраја око 15 минута па оиет пређоше на песму и игру. Испеваше једну строфу лепе песмице: „Зашто се не би радовали, кад нам Господ Бог здравље даје". Онда заневаше иесму о јабукама. Где се у песми помене како су јабуке округле, деца ту округлину длановима престављају; где се помене ношење котарице, сва деца наместе ручицу онако, као кад би на њој котарицу носила; где се номене како је котарнца пуна јабука и иотешка, деца се новију и погну мало, као да им је истина тешко носити. У таком забављању ја и не знам кад брже прође више од сахата, -а уверен сам да н деца нису осетила кад је нрошло толико времена.