Prosvetni glasnik

582

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

диће шећера. 1 ) Кад сва деца почеше давати за тичиде, ово се дете нађе у забуни. Иође да одломи комадић шећера, па стаде збуњено. А кад му забавиља рече: Шта ћеш ти за тичице? тице шећер не једу, дете се збуни још више, па му тек грунуше сузе. И ако га забавиља после умириваше, да ће сутра дати тичицама, ово се дете уби плачућп, што није ништа дало тичицама као сва друга деца. Иосле јела деца беху слободна. Могла су слободно по учиоиици ходати, разговарати се, шалити п трчкарати; а.ш ларме опет не беше. За ово време нека деца приступише мени, као да смо већ стари познаници; нека су ме по што год запиткивала или ми што казивала, или се умиљавала као оио мачићи; а једно ме ручицом својом поглади по капуту, хотећп тим немим покретом да ми пска;ке како ме воли. После овога деца седоше у клупе. На реду је било цртање. Камене таблице (без гвозденог окова на угловима, да не гребу клуие) има за свако дете. Све стоје у школском орману. Одатле их сад два детета узимају и носе на клупе. Иисаљке се не раздају сад, него тек кад треба да деца цртају. Ово је врло умесно, јер чим деца добију писаљке, не могу се уздржати да не шарају, а тако не могу пазити шта нм се објашњава. Боље је дакле не дати им прилике да греше, него их после опомињати да чекају и да не шарају. Сад забавиља, уз кратко објашњење, нацрта .један троугао. Онда раздаде писаљке и деца почеше цртати то исто. Цртала су на страни истачканој. Таква је и школска табла. Деца брзо нацрташе троугао и то неколико пута. Онда им забавиља рече, да могу с друге стране таблице цртати шта који уме и шта који хоће. И сад настаде још милије цртање. Свако се дете трудило да нацрта што год ново, што лепше. То су показивали једно другом и забавиљи, која их обилажаше и гледаше шта је ко нацртао, додајући сваком који савет или шалу коју. Све то потраја око У 4 сахата, па се онда таблице покупише и оставише у орман. За ово купљење, за раздавање таблица, као и за оно раздавање јела и за друга помагања, забавиља увек узие два три детета и пропрати од прилпке тиме, што су они били добри. То им је као нека награда, или одликовање. Али она удешава да то иде редом и да свако дете буде чпме одликовано, те да види, да је и оно само добро или да се сва такмиче добротом. Иосле овога „озбпљнога" рада настаде опет песма и игра. Ирво су певали аесмицу ирстима , налик на оно наше: Овде зец пије воду, овај га опази, овај га увати, овај га испече, овај га поједе, овај вели:

г ) Куиило од пашег Маћедонца шећерџнје. Н>ох и у Прагу има. На угловима им стоје мале продавнице оиога што и код нас израђују и цродају.