Prosvetni glasnik

ПАУКА И НАСТАВА

583

дај и мени малко! А у тој песмици, као што и у оном бројању чине наша деца, кад се помене који прст, деца њега покажу и у њега гдедају. За тим дође иесма зими. Деца су певала и трљала ручице, где се у песми каже како руке зебу, дувала у шаке, где се каже како су руке озебле, лупкала ногама у ходу, где се каже како ноге зебу и т. -д. Иосле уђоше у клупе и седоше. Запеваше песмицу о спавању. После првог стиха, сва се деца наслањају руком на задњи наслон клупе, савијају главу на руку и како песма каже да се дрема и спава, тако и она сва чпне, певајући даље али све тпше и тпше, дотле да се једва шаптање чује. Већина деце и зажмуре. Онда се мало песма прекине, јер ба?'аги настаје спавање, а мало после запева се јаче, отварају се очп н устаје се. То све песмица казује, то деца певају и све то раде. Онда узеше певати другу песмицу, у којој се говори како се дете успављује. Певајући сва деца наместе ручице као да па њима држе бебу, па је љуљкају. И овде се пева прво јаче, па све тише и тише. Пре ове песмице рече забавиља: хајде ви девојчице да успавате бебу; а.ви мушкарци да им помажете. После песмице, вели забавиља: Е сад ће мушкарци да јаше коње, а ви девојчице, да им помажете, као што су и они вама. И сад почеше око клупа трчати ситним касом, певајући песмицу како коњаник јаше п подскакујући где се каже како коњиц скаче. По том стадоше, да се коњи одморе. Сад забавиља поче разговор о том шта сад ради мати код куће, докле се не помену како се сад код куће кува ручак. — А ви сте већ гладни, вели забавиља. Ако хоћете да буде ручак нре готов, хајде да номогнемо матери. И одмах се поче песмица у којој се ређа како се кува, како се меси, струже на ренде, меша кутлачом, како се праве кнедле и т. д. Разуме се да и ту деца певају и раде све рукама: мешају кутлачом, стружу бајаги на ренде, месе оклагијом п т. д. И у овом неосетно прође један сахат. Беше већ 11'/ 4 , а то је време кад се деца спремају кући. Деца почеше облачити горње капутиће и увијати мараме. Помагали су једно другом, а и забавиља им је помагала. Један мушкарчић приђе мени да му прпдржим капутић, а једна девојчица да јој вежем мараму за вратом. Разуме се да сам им са задовољством учпнпо ову малу услугу. Из школе су излазила у реду и тако су ишла до раскрснице, одакле су се одвајала, сваки на своју страпу. Седморо мушке и шесторо женске деце остадоше у школи, јер им је кућа далеко, или су им родитељи на раду, те код куће сад немају никога. Онп ручају у школи у оној трећој соби. На ову децу пази у подне једна помоћнпца забавиље. Она дође око 11 сах. и буде до 2 с. .докле забавиље дођу и приме децу.