Prosvetni glasnik

590

ПРОСВЕТПИ ГЛАСИИК

у онтогенееи ткива. Тако, нервна влакна у кичлењака, у првом свом диФерентовању јављају се као прости наставди нервних ћелијца и тек додиије постепено добијају сржну навлаку. У овом примеру имамо реканитулацију Филетичког развића једног ткива. Много је теже разумети узроке који чине, те да се ткиво развије. Изгледа да је узрок овоме ирилагођење ка Функцији ткива. Срце, које је Филогенетичкп постало из крвног суда, ноказује у кичмењака разне стунњеве, од којих су ншки у тесној вези са мускулатуром судова. Нема сумње да су се мишићи на њему од њих и развили усдед јачих захтева, који се траже од овог органа. 5. Основни облици тела у метозоа. Спољни облик у метазоа је бескра.јно разнострук. С тога ваља потражити основне облике, на које би се сви ови разноврсни облици могли свести. Исто тако ваља наћи и погодбе, под чијим утицајем поста.ју најзнатније модиФикације оних облика. Почнимо од најнижих метазоичких организама. Као основни облик метазоа могли би сматрати да је гаструла. Она је СФеричног или овалног облика п на једном месту на површпни тела налазимо усни отвор. Замислимо да смо кроз дупљу за, варење новукли осовину, онда ћемо пол, на коме се налазе уста, назвати ојоални аол, супротни пол — аборални аол , а осовину главном осовином , за разлику од осовина, које су управно према њој — сиорсднк осовине. Ако замислимо, да су споредне' осовине једнаке, онда су међу међу собом индиферентне и представљају нижи ступањ развића. Али услед слободног покретања у води а исто тако и у случају, ако је организам на аборалном нолу утврђен, развија се разан број споредних оса да би се организам могао одржати у равнотежи у разним правцима. То је управо један статичан моменат. Тако у правцу споредних осовина развију се споља наставци, тентакли или што друго, чиме се тело одржава у вези са спољним светом, или се диФеренцира цревна дупља или се заснује какав други орган, н. пр. иолне жљезде. Кад наступи ово диФеренцовање, онда и споредне осовине не могу више остати једнаке. Тако опе, у чијем су се правцу развили органи, разликоваће се од оних других. Оне су, дакле, из стања индпФеренције прешле у стање диФеренције. На овај начин постаје радијарни или зракасти облик тела. Значај усног отвора за организам показује се у томе, што се у његовој близини развију многи органи, тако да . се разликује од аборалног дела тела. Ако ли организам није утврђен за подлогу, онда ће, услед растења у правцу главне осовине, као и услед локомоције, променути вредност својих осовина. Главна ће осовина остати као и пре, али споредне осовине постаће различне према вредности површина, које су с њима у вези. Услед константног додиривања земљине новршине са једном и истом страном тела, постаје ова трбуиша или вентрална за разлику од