Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

593

пор1еига). Између оба ова слоја или листа развцја се најире узаи простор, који доцније иостаје све већи и тако се развије идеуронеритонеумска дупља или груднотрбушна дупља или Сое1от. Ова је дупља најпре заједничка и тек се доцније раздвоји у две. Из кожно влакнастог листа постаје, по Шв-у само мускулатура трупа, а по Ватаск-у још н СиШ и судови а из цревно влакнастог листа постаје мускулатура трактуса за варење. Дорзални део мезодерма, који се налази десно и лево дуж медијамске линије показује у кичмењака врло рано, за време ембрионално, сегментовање или дељење у чланове или сегмепте који једно за другим леже н подсећају нас на метамере у бескичмењака (н. пр. црва и т. д.), које називамо ираобрттша (или прасегментима, зотШ). Ови праобртњи садрже у себи материјала за грађење осовинског скелета, т. ј. обртње кичменог стуба, изузев обртње тела, који постају од СћогДе, мишпћа и веза на трупу и једног дела урогениталног апарата. То бива овако. Праобртњи се поделе такође у два дела: један дорзални — мишићни део и један вентрални — прави праобртањ. Ови последњи, прави праобртњи, добијају израштаје те обухвате медуларну цев и корду. На тај начин постају кожни обртањски лукови, док из корде постаје кожно обртањско тело. Наравно, ово првобитно сегментовање ваља разликовати од оног што доцније наступи на кичми, ребрима и епиналним нервима. Шупљина, што се у унутрашности самих сомита налази, првобитно је у везн са Агсћеп1егоп-ом (примарном цревиом дупљом), и тако показује, да је и ова нрвобитпо била сегментована. Доцнцје се ова веза раскине. Обично у једној извесној периоди ембрионалног развића налазимо на дорзалном полу јајета задебљало дугуљасто место, које се уздигне од остале околпне и зове се Агса етћгуоиаНз 8. §егпипаИта, или , управо прави заметак или клица, ембрио тела. Прелазећи преко свију промена, које овај заметак у даљем развићу издржи, иоменућемо само то, да заметак све дубље улази у околну јајетову масу и одваја се све више од своје околине браздама. Међутим, последица је овога та, да је веза заметка са клициним мехуром или пупчаним мехуром у сисара или олуманзеновом кесом (у тица), што на вентралној страни виси — Вистз^ИеПо-ЈМезМпаИв или отрћаIотевагапИ8 — све ограниченија, док напослетку, када се жуманце потроши, са свим не пшчезне, у исто време у виших кичмењака, а нарочито ЕерШа, тица и сисара наступају и ове промене. Спољни лист, као и спољни сл.ој од средњег листа (кожно влакнасти слој) подигну се над предњим, задњим и доњим делом заметка као набори, који се све више дижу, док се на дорзалној страни не састану и не слију. Тако посуаје око заметка једна кожна кеса — Атпгоп — која се испуни течношћу (Глдиог аппш) и која чува ембрио од спољних повреда. Према овој кеси ми и делимо кичмењаке у две велике