Prosvetni glasnik

596

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

чувена имена наставничка и ако чине част земљи не могу спасти систем који је осуђен на пропаст. Ни средња настава није боља, алл је најважнија потреба реФормисање основне наставе, на којој почива цел.окупно васпитаве. Њој не треба нових закона, уредаба и расписа; она их има овде више но у ма којој другој држави. Али речи и дух нису једно, а пданови и програми ма како сјајно удешени не могу учинити ништа, ако нема јаких снага да их оживе и услова да се остваре и приведу у дело. Треба само мало боље промотрити унутарње стање и дух основне наставе у Шпанији, па да човек може осетити сву озбиљност и критичност стања у коме се она налази. То, разуме се, не казује званпчна статистика, али су ®акта тако очигдедна да се пред њима не могу очи затворити. * * * Сем приватне основне наставе, за коју се, по закону од 1868 год.,. не тражи никаква способност ни ауторитет, Јавно основ. школовање има ове врсте школа: 1) забавишта за децу од 3—6 год.; 2) елементарие основне школе које могу бити мешовите, потпуне иди непотпуне и за једну сезону, и 3) више осн. школе. Ове су последње обавезне само за вароши које имају преко 10.000 становника. Према закону ове последње школе треба да примају ученике по свршетку ниже осн. школе, док у ствари и у њих се примају деца од 6—13 године као и у ниже. Због тога ни програм не може да обухвата каква већа знања од оних што их предају учитељи у ншким осн. школама. Најзад и где постоје ове више школе, деца ипак напуштају школу у 10-ој иди 11-ој години, те су ове више осн. школе постале изузетак. Године 1894. бидо је у Шпанијп 25.115 шкода које нису могле примити већи број ученика, јер су већ имаде, у средњу руку, по 55 ученика. Број наставннка, рачунајући и оне свештеничког реда, био је 1885. год 23.500. Тај је број повећан, али ипак не у оној мери, у којој су се јавиде потребе за оснпвање шкода. С тога је обавезност наставе, коју закон предвиђа само Фикција, и број неписмених огроман је. 1887. год. број становника. у Шпанији износио .је 17,667.256. Број деце која су била обавезна да походе основпу шкоду износио је исте године 3,794.952. Узмимо да се тај број до 1895. г. није ни мало увећао. Те године међутим, бидо је у основ. школама свега 1,356.136 учен. (1,104-779 у јавним и 251,357 у приват. шкодама). Остало је дакдо 2,438.816-оро деце без икакве наставе, а то су скоро 2 /з °Д целокупног броја. Број одраслих био је 1887. год. 11,945.871 и то 5,067.098 муш. и 6,878.773 жен. Вероватно је да се овај однос ни до данас није много променио. Трошкови око одржања основних школа нису на терету државном већ општпнском. Они су износили 1896.-98. год. 19,174.451 Фр. за наставнике и 5,766.493 за снабдевање школа. Трошкови који су остали