Prosvetni glasnik

854

11Р0СВЕТНИ ГЛА СВИК

радити на својој узвишеној задаћи: васпитавању будућих „честнтнх и ваљаних грађана." Мушке продужне школе у ЧешКОЈ. — Мушке нродужне школе нодижу се с великом журбон свуда п но унутрашњости Чешке, Оне продужне иољоариврсдне школе, које су подигнуте у но пеким онштинама у унутрашњости земље, пастојавањем главног просветног савета, пашће од сада на грошак државнн, а код свнју школа у унутрашњости, подићн ће се и школе иродужне. Такав је предлог учињен и Народној Скунштини. * Румунсно министарство просвете против грудних утега. — Румунско Мпнистарство 11росвете отпустило је свима управницимаДевојачких завода наредбу, којом се ученидама сгрого забрањује ношење грудних утега (мидера). Наредба се свршује овпм речима: „Пошто је научно и практички доказано, да грудна утега (мидер) смета савршеноме телесном развитку, а деци и органима за днсање, то се позивате, да строго забраните својпм учепнцама ношење грудних утега." * Школа за неразвијенију (тупу) децу у Познању. — Год. 1898] 1899 отворена је школа за неразвпјенпју децу у Познању. Осим тога та је школа отвореиа и у Братислави, Брауншвајгу, Магденбургу и Либеку. У ирви.разред било је прпмљено 10 мушкараца и девет девојчпца. Како је успех школе одговорпо очекивању, то ће се поступно отваратн и остали вшпи разреди. За депу мање развијеиу, та је школа прво доброчмнство, јер иначе таква деца, као на прпмер она што пате од падавнце, бивају осгављана поступпом заглупљавању. Познањска школа је особпто оргаппзам и има нарочите методе учења,

као и искусне у томе иогледу учнтеље. У Француској постоје два завода за тупаву децу, душевпо напуиггепу и епилеитичну и то један јаван у Бисетри за 500 деце и један прпватан дра Бурневнла у Витрп. Васпитна метода у оба завода подешава се' ирема душевном и телесном стању ученпка. У нрвоме реду гледа се на развитак чула код деце, даље да се деца свикну на иравилну употребу својих удова (методичии покретп). У исто доба уче се деца писменима и читању, да познају боју, новршину, облик предмета, веџбају се у појимању тежипе, времена, уче се иознавању разнолика цвећа и животиља и њпхових карактеристичних знакова. Осим тога постарано је и за телесни развитак омладине гпмнастиком, игром, веџбањима на начин војнички и т. д. У Хамбургу приређују нарочите курсеве за муцаву децу. Године 189 </98 било је 7 курсева за мушкарце и два за девојчпце. Од почетка па до краја походило је курсеве 135 мушкараца и 31 девојчица. Од тих 135 мушкараца оздравило је 74 (54,81%) знатио се поправило 39 (28,89°/ 0 ), поправило се о нешто 21 (15,50%), ии Ј е било усиеха сано у једном случају (0-74%); °А 31 девојчице оздравило је 15 (48,39%), знатно се поправиле 13 (41,93'/ 0 ), у пеколико се поправнле 3 (9.68%). Више и допуне курсеве ноходило је такођер велики број деце и мушке и жснске. Број излечених износн на 60%. * Неписмених у Аустрији — по званпчним подацима за г. 1890 било је: у Гор. и Доњој Аустријн, у Тиролској и Хоралбергу 3 нроцента, у Оалцбуршкој, Моравској, Чешкој и Шлеској 4, у Штај ерској 10, у Корушкој 13, у Приморју и Крајинској 23, у Далмацпји 59, у Истрп 48, у Галицији 60 и у Буковини 70 од сто. *