Prosvetni glasnik
б е л е ш к е
869
i ! КОСТА БЕРИЋ Косте Борића, професора гимназије Кнеза Милоша Великог, иема више међу живима. Он је био Србин православне вере и син оног дела српског народа који живи у Војводини, а поданик Краљевине Србије за последњих дванаест година. Покојник је живео пуночаснии животом, а својим ннтелектом корисно је послужио Српству као радник на пољу образовања српске младежи; с тога је он потпуио заслужио да га се дуго после смрти аегове еећамо. Коста Берић родио се у Борчи у Банату 26 маја 1854 г., а био је син пок. Илије Берића тамошњег свештеника. Српску основну школу учио је у месту рођења, а за тим 3 и 4 разред немачке основне школе у Земуну, где је свршио и ниже разреде реалке. Више разреде продужио је у немачкој реалци у Панчеву, где је 1872 г. испит зрелости положио. За тим је нродужио своје школовање на општем одсеку политехнике у Бечу, где је слушао трогодишњи курс прописан за професорске кандидате за реалке, и то хемиско јестаственпчку групу према тамошњем груписању. У јануару 1879 г. био је постављен за нривременог наставника у Српској Впшој Девојачкој Школи у Сомбору, где је предавао немачки језик, прнродне науке, цртање и краснопис; у овој школи радио је као наставнпк до јесени 1883 г. Какав је био као наставннк у овој школи, најбоље се може видети из сведочанства, које му је издао управитељ исте школе г. Н. Вукићевић, кад се Берић са том школом растао. У томе сведочанству управитељ званично признаје, да је Коста Берић за цело време свога наставничког рада у тој школи предавао физику, хемију, природопис, немачки језик, цртање и краснопис са неуморном ревношћу, осведоченим знањем односно вештином, ваљаним методским поступком и са најбољим успехом, као и да се за то време нримерно владао. — Како се за време бављења Косте Берића у Сомбору покренуо и дечији лист Голуб, то је Берић био и ревностан сарадннк нстога листа. Све ствари из природописа, физике и хемије у Голубу до јесени 1883 год. он је писао; а ових његових чланчића, којима је популарисао поједине ствари нз разних области природних наука у Голубу, биће око тридесет на броју. Исто тако је он у Голубу први цртао оне лепе ребусе и тиме много допринео усавршењу и улепшавању Голуба, којега се посла он и доцније радо сећао и Голубу притицао у помоћ. Коста Берпћ се је у јесен 1883 г. пресели у Краљевину Србију, пошто је 4 октобра те године био постављен за предавача Зајечарске ниже гимназије, одакле је 1887 г. премештен по молби у Параћинску нижу гимназију, а за тим 1889 г. по потреби службе у Крушевачку гпмназију. У овим гнмназијама предавао је он ове разне иредмете: немачки језив, познавање човека, зоологију, ботанику, минералогнју, хемнју, физику, географију, геометриско цртање п моралие поуке. За време српско-бугарског рата вршио је шест месеци војно-административну дужпост у Зајечару. Његова болест, нервозиост, војој је он са своје нежности наклоњен био, разбуктала је до озбиљнијих размера још за време његова бављења у Зајечару, тако да је 1887 г. морао осуствовати два месеца од школске дужностп, тражећп лека на градачкој клиници; а скоро читаву годину дана морао је тада избегавати свако јаче умно напрезање. Како је он већп део детињства и младости провео у читању немачких класичара и у што јачем усавршавању и фпнесама