Prosvetni glasnik

266

лросветни глаодик

су у књигу, да их деца уче и с њима се муче без икакве потребе, без икакве иевоље, без икакве користи. Тре&и део је преглед целе Србије. У овом делу налазимо да је иарод у Шумадији и Мачви радан и отресит, у Јужној Србији каже се само да народ леио говори сриски, а за народ у Источној Србији не каже се ништа, дакле нити .је вредан, ни отресит, нити говори лено. Тај нример нам и овде, као и код других земљоииса, казује како иисци често ншну шта им кад падне на памет, а не шта, кад и где треба. Четврти део је најновија историја наша и биограФије историјскпх личности. Издвојепо је то и у овом као и у другим земљоиисима, да не руши оне спискове имена, да нс кваре ону сувопарност, да не сладе ону опорину. У осталом на ову замерку могу нам писци рећи: то је шећер у тацни, па ви узмите и засладите, ако хоћете; ако нећете, пите и горко. У неку руку тако је, али би они онда могли и други материјал разбацати, па оставити нама да га сређујемо п мећемо где треба. 5. Земљопис Ераљевине Србије са кратким описом свих срнских земаља, за ученике и ученице IV. раз. осн. шк., од Рагие Митровипа. Земљопис овај има у главноме четири дела: у првом се говори у ошите о Србији, у другом је подела Србнје прво на округе, иа онда на покрајине, у трећем се говори о српским земљама, а четврти завршује учење тим, како Србија стојп на земљиној лоити. У ирвом делу говори се оппшрније о планинама, рекама н равницама, о топлоти (што треба да значи: клима), о производима, народу, путевима, манастирима и о државном уређењу. 0 планинама, рекама и равницама добрим начином је изложено какве су где. На тај начин се и може дати иојам о Србији односно земљишта самог; Тим начином требало је учинити и онај преглед у III раз., само много краће, општије. Али, ако је начин обраде овог одељка добар, није се могла ни овде оставити она стара наша махна: да у земљоиису буде што већп списак имена. Истина је изостављено не само ЧуМићско Брдо него п река Рача, али су остале Ковиона, Вис и друге ствари које немају важности ни по величини, нити по чему дрјтом. Што се тиче имена (а у многом и др. ствари) пало нам је нешто у очи, прегледајући ове земљописе. Свима њима био је главни извор пређе Милићевићево дело о Србији, а сад и карта Цвијићева. Част и хвала тој двојици радника, јер су они за познавање наше домовине највише урадили; али, гледа.јући ове земљописе н учење тога иредмета у основној школи нашој, долазило нам је чешће на намет да на ону двојицу бацимо кривицу што се деца шуче, учећи земљопис онако и онолико. Иису они пи мало криви, алн да нпје Кнежевине Србнје, не би