Prosvetni glasnik

X Р О Н П К А

275

воде, како наш народ употребљава нл.од ове биљке често као храну за свиње, а каткад и за људе. Ово их наведо те су набавили ову биљку са плодом (иоказавпга материјал) а плод подвргли испитивању. Плод преставља дрвенаста љуспа, обично са четири рожаста израштаја, који се завршују јаким бодљама, а у љуспи се налази језгро, које личи на кестеново. При испитиваљу тих плодова нађени су овакви резултати: ВОДЕ АЗОТ. МАТЕРИЈЕ МАСТИ УГЉ. ХИДРАТА ЦЕЛУЛ.ОЗЕ 11КПЕЛА ФОО. ЕИСЕД. 37-19% 10-34% 0-71% 48'99% 1-36% Г41% 39-71% 8-04% 0-80®/ о 48-94% 1-27° 0 Г24% 0-56°/ о обог знатне. коллчине скроба, која је нађена у нлоду ове биљке, задржали су се парочито при исиитивању скробних зрнаца. Ова су махом елиптична и округла, која досежу 36—38 р. у нречнику, међутим има их н неправилног облика, који подсећа на пресек целога нлода. Ова су зрнца често сложена, јер ноказују кругове, који иду према центру. Овај скроб прелази у лепак око 76°, а бубрење зрнаца почиње око 62—64°. Овај плод има укус сдичан кестеновом, и народ га једе плп вареног или иочсног, иди простО само му ољупгги омотач. Карактеристично је, да се омотач овога пдода, како народ верује, употребљава зелен: вари сс, па се вода оцеди и узима против грознице. Како није било зелених плодова за време испитивања, остадо је да се доцније утврди, да ди је и у колико оправдана ова употреба. Наводе, да је ова биљка нозната и код других народа, са истим добрим странама, али да је тек у најновије доба, у Немачкој, иотпунијс испитивана. У Русији саде Орашак по баруштинама и п.штким језернма, а код нас га има тако много на више места, и опет унотреба није много развнјена, јер већим делом труди по мртвајама. Ово је предавање оштампано у „Тежаку" од 7. јануара 1901., а и у Сћенпкег 2еШт§-у, у 5. броју од 16. јан. т. г. Др- М. Т. Леко : Саопштава резудтате анадизе миперадне воде нз Калуђерице у срезу врачарском округа београдског. По Линденмијеру налази се у Калуђе])ици лековита сулшоровита вода, која је млака 20" Ћ. (25° С.) и „заслужује свако призрење" према особинама и што је у окодини Београда. Интересовадо ме, да се с том водом ближе познам и 23. јуна 1900. г. био сам на извору и тамо сам одредио кодичину сумиорводоника и слободне угљене киселине, измерио сам температуру воде и узео нробу за анализу. Температура ваздуха беше 29° Ц. а воде само 14 //. У једном литру те воде бидо је 0.0021 гр. сумиор-водонжа и 0.020 слободне угљене киселине. У проби која јс ради анализе узета и коју сам аиа.шеао уз припомоћ г. Доброс-ат Урошева&а нађено је, да у 1 литру има: