Prosvetni glasnik

x р 0 н п к а

277

(извор књаза Михајда) имала је у .хитру 2.3 а у Даросавској и оној из Нрогореоца нашао сам само 1.6 односно 1.7 гр. слободне угљене киседине. При свем том држим, да те две последње воде у ствари имају више угљене киселине но што сам нашао. Извори у Даросави и Прогореоцима нису толико јаки, да се непосредно из извора може узети проба за анализу, већ се мора прилично дуго чекати, док се у испражњеној и очишћеној дупљи стене накупи довољно воде, а за то време угљена киселина ветри из воде. С тога количина слободне угљене киселине, коју сам у тим водама нашао, не може иам за сада послужити као податак за сазпавање односа између буковичких вода и оних из Даросаве и Прогореода. 6. Др. М. Т. Леко чита једну белешку ПанчиКеву, која је штампана у 34. бр. Видовдана од 20. марта 1862., из које се види да „исиод Карабурне на један иушкомет од негдашње гвожђарнице" има иа обали Дунава неких извора минералне воде, која би према анализи, коју је РашковџК извршио, дошла у ред „салиничких вода" и да уједном литру пма 2 грама Г.шуберове соли. За време Ферија, 6. јула 1900. год. тражио ■сам ту воду, али, како је Дунав тада био јако надошао, нисам је могао наћи. У септембру, (исте године), кад је вода опала, слао сам мога лабаранта, па ни тада није се могла паћи. Тражећи ту воду у јулу, продужио сам пут до Вишњице и пошто сам прешао Орос-ии Луирију, близу обале Дунава нашао сам један извор сумиоровите воде. Љшденмајер у своме опису минералних вода а и ЛозаниК у евојим анализама помиње, да се од прилике на томе месту налази нека минерална вода, ко.ја је по Линденмајеру сумиоровита а по Ломнићу муријатична. У ирви мах мислио сам, да поред оне сумпоровите има у тој околини и једна друга по ЛозаниКу муријатична вода, али сам се доцније уверио, да ту има само једна минерална вода. Од мештана сазнао сам, да извор сумпоровите воде, на који сам наишао, није како они веле , права барутана" већ да се .јавља само онда, кад Дунав, као што је сад случај био, јако надође а да се „права барутана" налази у истом правцу к Дунаву и да је сад поплављена. При свем том интересовало ме, да бар у главном сазнам састав и те сумпоровите воде, која се јавља п кад Дунав надође. Температура те воде била је 17° С, у 1 литру имала је: Сумпороводоника 0.0027 гр. Слободне С0 2 0.0200 „ Сувога остатка 0.6980 „ Хлора 0.0690 „ У Сеитембру, кад је вода опала, добавио сам пробу и из другога извора „праве барутане". На извору тада нисам ишао и с тога количину просбетни гласник, Ј ки>. 2. ев., 1901. 19