Prosvetni glasnik

19*

ХРОННКА

279

испита (сопсоигб (Га§ге§аиоп)". Ово је питаае, због своје сложености, одложено за идући Збор, а поверено је на свестрано изучаваае једној комисији. Пет других питааа ова су: I Наставни илан и организација научпих иредмета у средњешколској класичној наетави. — II 0 наставној методи у Историји и Географији у лицејима и колежима мушким и женским. - — III Улога светковина у унутрашњем животу лицеја и колежа. IV Да ли би имало интереса, с иедагошког гледишта, да наставници воде своје ученике кроз више година? — V Нроучавање средстава за оснивање удружења локалних и окружних. На преддог известиоца о 1. питању г. В1осће-а (из лицеја 1,ош8 1е — (тгап<1) усвојена је оваква резолудија: Да у најнижим разредима за основну наставу време одређено вежбањима из рачуна буде повећано с једним часом. — Исто тако, у разредима гимназиским 1., 2. и 3. (односно 6., 5. и 4.) да се вежбаљима из рачуна даде по 1 час вшне. Да се уведе разред научна реторика (одговара нашем VI разреду), којега би ђаци слушали заједно с онима из разреда литерарне реторике француски језик, латински, историју, живе језике, али би имали одвојено 4 часа математике на место 4 часа грчкога језика. — Да математика буде обавезна у разреду философија (наш VII разр.; данас се математика у ч том разреду никако не учи) и да научна композиција на нисменом испиту зрелости из ФилосоФИЈе има два питања: једно из математике, друго из. природних наука и Физике. 2. После значајног извештаја г. Ма1е!.-а (из лицеја Уо11аћ'е) Збор је исказао жељу: За Историју: да питања из сиољне политике последњих година' због њихове капиталне важности, буду проучена у разреду ФИлосоФија, и да према томе распоред градива буде овакав: у III разр.: римска историја и историја средњега века до VII века; —- у IV разр. : историја средњега века, од VII в. до 1461. год.; — у V разр.: модерна историја, од 1461. до 1661. год.; — у VI разр.: модерна историја, од 1661. до 1800. год.; — у VII разр.: сувремена историја, од 1800. до 1900. год. За Географију: настава из основа опште геограФИЈе мора се кретати у почетку у циклусу геограФских проучавања као у III разр. класичне гимн. и II модерне наставе (изучавање континената јевропског и америчког); желети би било да се настава из ових битних принципа поверава увек проФесору специјалисти. Одлично место у геотрафској настави мора се дати разложном изучавању Физичке географије, јер је она основа свем учењу политичком и економном. Најзад је истакнута општа жеља за увођењем неке врсте музеја историског и геограФСког у сваком заводу.