Prosvetni glasnik

190

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

може бити врело просвећеног идеализма, који ван сваке сумње треба да проструји наше, грубим материјализмом прожето друштво; да ли се у нашој садашњој Великој Школи у исгину могу неговати науке; да ли се у њој таленти могу развити на широкој основи; да ли једном речју више потребе нашег интелектуалног и моралног живота императивно не захтевају, да изађемо из уске области оне атмос®ере, у којој се данас цела наша виша настава креће ? Наша садашња Велика Школа је по задацима, које јој је закон одредио, научни завод за највишу стручну наставу у Србији. Тим је јасно Ј )ечено то, да су циљеви наше највише наставе чисто практични: наша Велика Школа спрема на научној основи будућу интелигенцију српску за практичан живот, али је оиа у главноме не учи самосталном научном испитивању и критичкој анализи исЈина, У поезији се истиче као истина оно, што у ствари не постоји. Продукти и идеали иоезије су дакле Фиктивне истине, али истине које се могу разумети. Према томе поезија може обрађивати сваку мисао, сваку тему само према својим идеалима, а никако према практичним потребама, које би биле ван тих идеала. Тако је исто и у науци. У њој се траже апсолутне истине, а где се траже апсолутне истине, т,у су практичне потребе живота у ирисенку, ту се јача дух критиком чистога разума, ту нема места утилитаризму, из кога се свакад рађа материјализам. Еад су год. 1869. неки посланици у пруском сабору тражили, да и абитуријенти реалних школа могу слушати науке у универзитету, сабор није хтео ништа да одлучује, пре него што би чуо мишљење појединих пруских универзитета. Главни субстрат минЈљења берлинског универзитета био је од прилике ово: да је за породицу, друштво, државу и свеколику културу најоцасније оно време, у коме цело поколење сматра науку као просто оруђе, |;ојим се само до хлеба долази, п у томе се правцу миЈпљење берлинског универзитета тачно подударало са оним идеалним погледима, које је Шидер. као нроФесор јенског универзитета, у пнаугуралној беседи својој на осамдесет година пре тога бпо изнео. Где се светом олтару науке пристуиа само са чисто практичним програматом, ту се обично не налази ништа, што би и за нрактичан живот било важно. Тако, на пример, око половине прошлога века није могла Француска Физиолошка школа но мишљењу 1)и ВоГ8 ВеутопЉ- ову „да се дигне изнад магле једног обичног срамног витализма", а уз једног тако великог природњака, као јпто беше СктсЈе Вегпагп, и то само зато, што је та школа загонетне биолошке процесе органских бића проматрала са уског