Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

191

гледишта практичне медидине, док је Милерова и Пастерова шкода, која је у физиологији гледала само један иосебан део Физике и Органске Хемије, баш и практичној медицини била од велике користи. Исто тако зна се, да један ГагаЛау, један ВгешТег и А(1<1]>ои не би генијалним продуктима свога духа тако силно утицали на сву материјалну културу целога света, да ОИЊегТ, Ста1уанј и \'оНа нису били прожети дубоким имнулсима чисте науке и жарким патриотизмом цивилизације, који их је у испитивању истина гонио на путеве што воде у бесмртност... Када је утицај идеалистичке струје грчке инсиирације у Риму био најјачн, тада је римска држава ио моћи својој била тако велика, да се с њоме у томе погледу нп једна држава, било стара, било модерна не може упоређивати, а чим су нословима римске државе и поретком друштвеног и породичног живота сгарих Римљана почела управљати она варварска поколења, која су, сузбијајућп ту струју грчке цивилизације и скидајући са друштва римског ауреолу класичне нросвећености атинске, утонула у уживања и оставила отворено поље сили животињских нагона, одмах је моћ Рима почела слабити и слабила је све дотле, док се најпосле није сасвим разбила о силне ударце једног физички јаког, дивјег народа. По томе историјском Факту види се, како је једна материјално страховито јака држава морала пропасти ли тога ради, што је у њој нестало елемената просвећености, а по другој чињеници, коју ћу одмах поменути, видеће се оиет обратно, како је једна почетком прошлога века материјално оронула држава, црпући снагу у чнстој науци и узвишеном идеализму, тако ојачала, да је убрзо могла постати она тачка, око које ће ее ујединити сва нлемена једног великог народа. Мислим на Пруску и уједињену Немачку. Оснивање немачке царевине стоји у најтешњој вези са ратним догађајима, који у почетку прошлога века разорише малаксалу, још славом н величином Фридриха Великог озарену државу пруску. Народ беше у њој ратовањем и инвазијом неиријатељском осиромашио; иолитичкн дух и национални нонос беху сломијени; учмалост беше обузела цело друштво, а добар део државе беше отет. II у тим приликама је основан 1810. године берлински универзитет, чијег се идеализма Наполеон више бојао, него савеза свих царева и краљева. Ерваве ране пруске државе морале сз г се по мишљењу краља Фридриха Вилхелма III. залечити благотворним мелемом науке. Што се није могло постићи материјалном снагом, требало је створити слободном проповеди научних истина и оним узвишеним духом, који устоппце прати чисту науку. Свест национална н илеменита емулација у часноме раду. на коју су немачкн