Prosvetni glasnik

194

ПРОСВЕТНИ

ГЛАСНИК

и стадан тако, да кад се решиш на нешто, а ти то и уради, и не дај, да при томе на тебе утичу нити претње, нити ма шта друго.') На таке едементе могу и државници рачунати као на поуздане Факторе, јер људи тако васпитани, не могу мисдити једно, говорити друго, а радити нешто треће и узрок супериоритету енглеског народа је у многоме баш у томе васпитању. И тек кад се јак разум насдања на пдемениту душу и развијену вољу. онда знање ствара крила на којима научник и песник, државник п подитичар, моралист и ратник високо уздећу у недокучене закутке природе п скривене тајне друштвеног и моралног поретка. Стога треба тежити за еводудијом гимназијске наставе. 0 друге стране наша садашња Велика Шкода по основном принципу своје наставе упућује своје ученике више у сФеру практичног живота. него у СФеру идеја и идеада. Многи мисде, да у томе правцу треба Академија Наука да радп. 'Го је митљење у основи погрешно, јер су све академије у главноме пасивне у неговању наука, док је универзитету, а нарочито фидософском Факудтету, који је душа душе његове, култус чисте науке први и последњи задатак. Са тих разлога треба нашој садашњој Великој Школи, п ако нас за њу везују толике лепе успомене, проширити п појачати темеље, на којима ће она виделом самосталног научног испитивања морално у основи преобразити наше друштво и задахнути цео живот наш новим духом — духом просвећеног идеализма. Да, нама треба један јачи центар науке, један универзитет, једна нова велика школа с новим правцем и с новим духом, школа којој ће иасти у део та част, да на свежем и топлом врелу науке и истине подмлади интелектуадни, моралнп и политички живот нашега народа. Стога није мегаломанија, нитп ташта сујета или незрела амбиција то, што ми хоћемо универзитет. Ко тако мисди, тај не зна у чему је моћ уннверзитета, тај не зна, да је универзитет једини расадник чисте науке, а то ће рећи прави апостол слободе и просвећености, топло гнездо идеја и идеализма. Ту струју, која и по благородној њиви школској хоће да сеје семе утилитаризма, треба одлучно сузбијати тим пре, што међу творцима те струје има и светлих умова. Тако је н. пр. Меколи писао ово: кад би ме неко запитао шта је потребније за друштво, обућа или Сенекине три књиге о гневу, ја бих се без размишљања решио за оно прво, јер је добра обућа снасла мидионе људи од болести, а Сенекине књиге још никога не сачуваше од гнева. На то је Либиг врло духовито приметио ово: кад бисмо боса човека у хладном блату запитали, шта више волиш, или добру

] ) V. Шрреаи. 8иг Ппв^гисИоп риМг^ие еп АпдШегге, р. 80.

Ј