Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

обућу или Сенекине књиге, он би нам свакојако могао и овако одговорити,: дајте ми обућу, не само да ми је она потребнија од. свих књига Сенекиних, већ и од свих списа Меколијевих. Некако је чудновато, али је то иојава, која се и у нрироди често јавља, да је много таме често онде, где је и много светлости. У историји има много примера, којима би се тај Факат могао потврдити, али је ово апсолутна истина, да политичка слобода без јаког јавног мишљења даје маха иеобузданим, често простачким мотивима и у томе је њезина тамна страна, па како основа јавном мишљењу треба да буде у јакосним и еклатантним Фактима, до којих се долази само анализом истина, а не рецептивним примањем онога, што се као истина добацује, то је јасно, да се иоменути мотиви могу компензовати и неговањем науке. Стога мислим, да се тај нов дух јавнога мишљења најбоље може подићи тако званом слободом наставе, у којој је, као што ћемо видети, клица свеколике науке у Немачкој. Иегина слободне наставе и слободног учења нема нити у Енглеској, ниги у Француској, и ако је тамо јавно мишљење веома јако. Али не треба губити из вида то, да је у т им двема земљама тај дух створен великим друштвеним и религиозним револудијама и развијеном књижевношћу, која је, ослањајући се често и на позитивне ®акте науке, дубоком, унутрашњом, етичком садржином својом силно утицала на народ и том снагом својом била претеча великим социјалним ирекретима. У нас је књижевност још неразвијена, садржином својом врло сиромашна,. да би могла примити на себе тај велики задатак, а не верујем да би икоме падало на ум, да револуцијом диже нов интелекту; 1.111 и и морални живот нашега народа тим пре не, што се зна, да је у Немачкој тај процес социјалне еволуције мирним путем извршила наука. Норекло свих установа некога народа је у духу тога народа. Отуда су се и школе у свима народима развиле на некој посебној основи — свакад према нравцима идеја, према тежњама и потребама социјалног и политичког живота, према материјалним и економским приликама. То се може у опште рећи за све школе. па и за универзитете, за велике школе. И заиста, кад се загледа у организацију и администрацију великих школа, кад се уоче њпхове повластице, историја њихова рада, задаци и т. д., онда ће се видети, да се оне у многоме разликују једна од друге. Алп и поред те често велике разноликости могу се ииак све велике школе разредити у три врсте, свести на три типа: на тип старијих енглеских, на тии Француских и на тип немачких школа. тако, да се може рећи, да су све садашње велике школе или просте копије, или модификације тих типова. На пример, скот-