Prosvetni glasnik

14*

НАУКА И НАСТАВА

199

су дентри за опште научно образовање ж у томе погдеду иду они упоредо са енглеским универзитетима; 2-го, они су цеитри за научно стручно образовање; у њима се уче и спремају за будући практичан живот наставници средњих школа, лекари, правници, и т. д. и у томе иду у корак са Француским великим школама и В-ћ.е, они су средишта вишег научног живота, расадници самосталног научног испитивања, и у томе се они сасвим одвајају и од енглеских и од Француских школа. Према томе се у најмањим универзитетима ради у истом духу и у истом правцу, те је стога често и у малим универзитетима било великих мислилаца. Познати хуманист Меланхтон, кога Немци радо зову учитељем Немачке (РгаесерТог Оегташаеј, био је проФесор у улпверзитету у Витенбергу. Око њега се у тај мали град скупљала омладина из целе Европе, слушајући жудно његову проповед, која се у правцу Лутерових идеја тако силовито била окомила против Рима и старе сколастичке ФилосоФСке школе. И Лутер је био универзитетски проФесор. Велики мудрац немачког народа, Кант, доцирао је у Кенигсбергу, Фихте и Хегел у Јени п Берлину, оба Грима у Гетингену, доцније у Берлину, Диц у Бону, Либиг у Гисену и Минхену, Гаус, Вебер, Риман и Хербарт у Гетингену (последњи и у Кенигсбергу), Блунчли, Митермајер и Бунзен у Хајделбергу и т. д. И данас доцирају Хекел у Јени, Есмарх у Килу, Клајн у Гетингену! А да ти реФорматори друштвеног и научног живота не би остајали у тим школама, да у њима није било основе, на којима би они могли развити свој рад, о томе мислим не треба ни говорити. Међу многим проФесорима, који одоше из наше садашње Велике Школе у политику и њене вртлоге, било је неколико и одличних научника. Оно бива и на страни, да баш и велики научници расправљају политичка питања и по новинама и у парламентима, али они зато ипак не напуштају школу. Да поменем само највеће међу таквима. Председник садашње бечке Академије, знаменити нриродњак Сис, био је стално активан члан аустријског рајхсрата; Момзен, с1еси8 асаЛетгае ђогиззкае, био је дуго члан нруског сабора, али је он и данас проФесор берлинског универзитета; сталан секретар Академије Наука у Паризу, велики хемичар Бертело, био је министар спољних послова пре неколико година, али се он правцем са министарске столице вратио у СоИе^е с1е 1'гаисе! Што ти велики људи тако воле школу, томе сигурно има дубоких и многих разлога. На целоме Западу се наука сматра за најлепшн цвет културе; тамо се прави научници цене и паграђују у сваком погледу исто онако, као и велики државници и ратници, јер се тамо