Prosvetni glasnik

200

просбетни гласник

зна, да се науком и слободном исповешћу идеја бацају 3- народ клице новоме животу, да се друтим речима науком народ иодмлађује. У томе погледу чак ни у земљама, у. којима се виша настава креће у сасвим одређеним границама, нико слободној речи не стаје на пут. Ко, на пример, добро познаје садашн.у париску школу, тај зна, да се у њој најодличнији проФесорп не ће у својим предавањмма да, осврћу па програмате. По тим предавањима никад ђаци не би могли положити испите и стога се уз таквог једног великог проФесора увек нађе по некп Ргореззеиг трр1еап1, илп Ргорезвеиг ас1јот{, пли МаМге с1е Сопрегепсез, који уираво учи оне, који хоће да полажу испите. То исто наћи ћемо од прилике и у Енглеској. И тамо велики мислиоци нису махом били непосредни учитељи ђака. Истина и у енглеским универзитетима има и било је најодличнијих научника, али ти са ђацима и њиховим радом у главноме немају никакве везе. Њих уче сам.о РеИош- и и ТиШ- и, а проФесорп држе само неколико лекција, и није тамо реткост, да је некакав одличан универзитетски проФесор, рецимо, уједно и одличан поп у некоме селу, који своју нурију редовно опслужује, који својој паствп редовно проповеда слово Божје и који једанпут недељно оставља своје село и иде у град, у коме је универзитет, да тамо очита своју научну исповест. Иначе раду њихових великих мислилаца махом није место било у школи. брепсег, оба Мила, Масо1еу, СгЉђоп, ВепШат, Багшп, Огоге, Нитрћгеу 1)ауу, 1*'ага(Јау' и други толики радши су у слободи, а не у школи, не трпећп окове њезине наставе и њезиних програмата, док су у Немачкој сви велики научници, као што поменух, по правилу били уједно и проФесори. Чак су и два њихова велика песника, Шилер и Уланд, били проФесори. II кад се има у виду то, да сви ти велики мпслиоци нису само предавали своје науке, већ да су уз то заједно са својим ученицима духом залазили у тамне, неиспитане крајеве истина, онда ће нам јасно бити, зашто су немачки универзитети у овоме веку тако силно утицали на цео живот, на свеколике пдеје немачког народа.') Они су управо били, па и сад су то, иредставници идеја и целокупног духовног живота народног. Нарочито се у томе правцу исгиче философски Факултет, јаче него г ) Егпев! 1л1У188е ((ЈиевИопв (('епвегдпетет паИопаХ, р. XXIII.) каже ово: рав ге§ге{4ађ1е (_ш'Ј1 пе ве аоИ раз &гте ипе 6со1е (1е 1гауаИ1епг8 аи!оиг (1'ип рго&ззеиг, (Г ип ЈтЈопеп сотте Ошго1? 8апв (1ои(;е, 1оив 1;ап4 с[ие поиз воттев, поиз ]ш Леуопз ^иеЦие сћозе, 8011; ^ие поив 1' ауопв еп1;еп(1и, воИ ^ие поиб Г ауоп1;в 1и; таЈ8 сотте П ев(; ге§х'е1;1;а1з1е дие Оијго!; п' аИ рав еи аи4оиг (1е 1ш ип соЛе^е (1е (И8с1р1е8 роиг 1ез етр1оуег а ргерагег ои а соп1г61ег 4е11е ои 1е11е рагИе (1е 1а 1асће, а 1'оиШег 1е1 (1е(;а11 (1е 1;е1 сћарЉе (1е 80п ћ1з(;о1ге (1е 1а стКза^оп, е1; 1ез ргерагег а!П81 аи 4гауаП регаоипеГ 1ои(; еп 1ез &Г8ап(; соИаћогег а зоп оеиуге ?« Разуме се да су у томе домеду један Ранке, иди један Момзен, сасвим друкчије радили !