Prosvetni glasnik

ИРОСВЕТНИ ГЈ1АСНИК

Ио иовратку из Цавтата Зено опет упути хајдуке на посао. Он нареди харамбашама те сакупише шеет стотина људи између хајдука, Црногораца и територијалаца 15 ) и с овима се упутише у Херцеговину да омету довожење нрикупљене хране у Нови. Тамо хајдуке посдужи срећа те наи!)Оше на стотину коња празних с посдугом, уиућених по прибрану храну па их запленише. По том наумише да пођу ка Гацком, где беху дознали да су Турци спремиди велику кодичину хране и сена за Нови, ади дознадоше да су Турци извештени о њихову походу и да се на многнм местима окунљају у чете, које ће их дочекахи у заседи. С тога их се већи део врати у Котор са запдењеним коњима, а харамбаша Бајо остаде са стотину другова, надајући се, да ће Турци помисјити да се и он вратио те ће моћи извршити какав згодан удар. И доиста по оддаску хајдука у Котор Бајо се са својим људима привуче до Невесиња, нападе тамо на једну од кула, ноби неке Турке, тројицу ухвати живе и уплени на триестину грла стоке па то посла провидуру, а он се и даље задржа у турском крају. 46 ) Ну док се Бајо бавио по Херцетовини, Зену стиже вест како су се неки Новљани упутили у Дробњаке да сакупе обичан харач од православних и да омогуће провоз хране у Нови. Да их у томе омете провидур посла одмах неког Луку Буринића, који с породицом беше пребегао из Херцеговине, даде му људи и стави му у дужност да Новљане како зна похвата или помлати. Буринић као добар познавалац тог краја прими се те дужности, узе педесет људи па од ових одабра само петнаест и с њима се даде за харачарима, стиже у Дробњаке и тамо кад дознаде да су у једној кући тројица најглавнијих, нападе на њу и сву тројицу повата живе. Кад му је то тако лепо испало за руком, Буринић се крете натраг, али му не даде неки дробњачки кнез Станоје, који прикупи повшпе својих људи и нагна хајдуке да оставе сужње. Ту се нађе још неколико дробњачких кнезова, који стадоше одвраћати кнеза од тог корака, али то би без успеха, и Буринић се мораде с тугом у срцу вратити без плена, који му је био у рукама. Такав поступак кнеза Станоја не би по вољи ни провидуру Зену. Зато у депеши од 13. новембра писаше како би требало што год предузети противу толике дрскости кнежеве, што би на се примио сам Буринић, а да он није могао ништа учинити из обзира према православнима у Херцеговини, што се, без сумње, бојаодатимне ноквари дотадашњи успех. Провидур је о свему томе обавестио главнога провидура Валијера и отуда очекивао обавештење. 4 ') Кад је ово Буринић ишао у Дробњаке да похвата харачаре, једна чета хајдука с бегунцима што су се били населили у Перату крстарила *') ТеритоЈшјадцима Мдечићи у овој ирилици називаху стаиовнкке из окодине Котора. 46 ) У деиеши Зеновој од 13. новемЗра 1684. год. ") 1Нс1ет.