Prosvetni glasnik

ИАУКА И НАСТАВА

205

Ово тражење дубровачког изасданика провидур не могаше испунити још у то.шко мање, што су Дубровчани доиста ишли на руку Новљанима: давали су им џебане, слали хране и упућивали су их како да обезбеђују караване, које су хајдуди сачекивади по заседама. То дубровачко дошаптавање Турцима о кретању хајдука бидо је од штете за Мдечиће, но што се у то доба рад хајдука у гдавном био свео на дочекивање каравана, који су ишди у Нови, и пљачкање но новљанској окодини а све с намером, да се овом граду одузме свака могућност даљег отпора и да се што пре нагна на предају. За то се провидур Зено старао да сваком каравану епречи удаз у Нови. На тај иосао обично је употребљавао омање чете, које су крстариде по окодини, обавештаваде се о намери Турака, вршиде су омање нападе, ади чим би придике допустиде, провидур је окупљао хајдуке у повеће чете и сдао их у поједина места, где би чуо да има спремљене хране, намењене Новом, те да је довуку иди униште, само да се не би Новљани користиди. У дедој доњој Дадмацији Нови је највише привдачио нажњу Мдечића и пре него што је ондашњи гдавни провидур у Дадмацији Дјеро Венијеро био пошао на дужност, обратио је пажњу сенату, како је нреко потребно заузети тај град и врло убедљивим говором убедио је чданове Сената да се за тај носао ваља одмах припремати. И та Венијерова жеља била би осгварена, да га догађаји у горњој Дадмацији нису одведи на другу страну. 43 ) Сињорија пак, имада је то на уму и оддагање заузећа Новога сматрано је привременим, за то се Зено и старао да док не буде маха за већу акцију, не допусти Новом, да му се иосада увећа нити да се снабде потребама. С тога ма како да је рад хајдука изгдедао ситан посао, он је био од значаја по. напредак мдетачке ствари у оном крају. Зато је провидур био задовољан успехом хајдучким и извештавајући сенат о свом раду није пропуштао истаћи значај ових успеха, који су одакшавади репубдици да на другој страни уиотреби више снаге и новца ради потпунијег успеха у рату с Турцима. Па и Оињорија знала је то ценити. Она је бида нотпуно задовољна радом хајдука што се депо може видети и по томе што, и ако заузет много пречим посдовима, Сенат не пропушташе да не нохвади старање Зеново, јунаштво хајдука и оданост харамбаше Баја. 44 ) 42 ) 0 томе има готово у свима депешама Зеновим. 13 ) СатШо Соп1агт1, Шогга с1е!1а диегга Лг ЂеороШо рггто 1трега1оге е Аг рггпсгрг соИедаИ согЛго гг Тигсо (УепР21а, 1710) то1. 1,353,351.; РЈеСго Оагготп, 1$1огга Ле11а ИериШгса Лг Уепегга гп Гетро ЛеПа 8асга 1,еда соп1га МаотеИо IV е Гге виог виссеввоп Огап ЗиИапг Ие ТигеШ. (Тепегха 1720.) уо 1. I, .7, 78. ■") »Не11е \ т об1ге 1еЦеге, ве.ш Сенат пров. Зену, (1е п' Ј . 16 сотргеп(1ото С10 уој соп(дпиа1;е (Г аррИсаИопе е (11 ге1о рег Н то!(;1 Уап(;а5§1 т со1е84е [јаг(1, е 1' ћоз41П1а, сће 81 уаппо рга11сап(1о а (1ашн с1е ТигсМ е токо &га(П1а пе птше 1а сопзЈапга (1е1 Сагат Вавва Ва1о.... (Сенатска одлука од 16. дек. 1684. год. ВеШегаггопг ВеНоп, Ке§. 59. 1'. 232 4.)