Prosvetni glasnik

212

ПРОСВЕТНИ ГЛ.АСНИЕ

у место жељене победе једва измаче из окршаја, ади ировидур беше уверен, да би Турци још горе прошли прп повлачењу, да је било хајдука, а тиме би се избегао и непогодан сукоб њихов с Дубровчанима. Хајдуди пак не дођоше у Котор ни када је 14. марта нровидур иисао извештај о сукобу са Сулејман-агом и о поразу овога. Непогода на мору давала му је маха да мисли да је она узрок њихову закашњењу али и осетљивост у хајдука према поступку Дубрбвчана казивала му је да узрок закашњењу лако може бити и жеља за осветом или неком новом пљачком. А на ово је мислио што је знао да хајдуци за неколико месеца нису били примили своју плаћу те им је плен био иоглавито средство за одржање живота. За то се Нровидур бојао каке нове авантуре хајдучке и с нестрпљењем је очекивао њихов повратак. Хајдуци пак, заиста су били готови на освету. Њихово нерасположење нрема Дубровчанима било је свакоме врло добро познато, и ма да су Дубровчани гледали да бправдају свој поступак према хајдуцима бацајући сву кривицу на ове, Зену су били и сувише недовољни њихови разлози. 68 ) Разлоге Дубровчана за што су напали на хајдуке харамбаше Баја имамо у писму њихову од 3. марта, упућеном азванредном провидуру кбторском Зену. Тамо се вели како су се хајдуци после кратког прекида у нападима на дубровачке поданике ионово одали том послу и на неколико дана пре овога догађаја с Бајом једна чета хајдука била је нанала на неки оман.и караван турски, који је носио со из Дубровника па су убили снроводника, со просули и коње одвели, што ћс бити да се тиче оног нрвог плепа Бајових хајдука учињеног приликом иоследњега иохода, о коме је горе било речи. 69 ) Док је то било пак на једној страни, дотле је друга чета хајдука с харамбашама Алексом Љубичићем, Властелицом и Андријом Бронзом стигла на Фустама и искрцала се на острво Шипањ (Ошраиа) и нанала на неке куће, у којима ни клинца није хтела оставити, да је тукла дубровачке поданике па оштетила и сам архијеписков двор. По том су се ти исти били упутили на Еолочеп и у лопудску луку, где су продужили радити по свом обичају. Најзад Дубровчали у писму помињу напад хајдучки на некакав караван пред самим вратима дубровачким, а то ће бити на онај, што је с њим био капиџи-баша и надовезују како не могу трпети да ови разуздани хајдуци чине што хоће и где хоће, при свем том што су покушавали да их одврате од тога. С тога су се обратили провидуру с молбом да овај предузме кораке те да се хајдуци обуздају а писмо завршише изразима пуним хвале и поштовања према њему, али. нигде не поменуше шта су они урадили с хајдуцима и за што су онако поступили с Бајовом четом.™)

68 ) У деиеши Зеновој од 14. марта 1685. год. 69 ) Види стр. ,и ) Препис писма ириложен је деиеши Зеновој од 14. марта 1685. г.