Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

213

Не може се порицати да је положај Дубровника у то доба, као и раније за време кандијскога рата, био врдо тежак. Одржати добре односе с двема зараћеним странама и суседима, од којих се један користио хајдуцима, а други башибозуцима, кад су први не водећи рачуна >0 неутралном и опасном положају слободнога града Дубровника, прелазили преко дубровачког земљишта с пленом нз турске земље, или тим истим путем упадали у турске крајеве и по који пут нападали на Турке на дубровачком земљишту, и кад су се они други за рачун хајдука светили дубровачким поданицима — у таким приликама задовољити оба суседа било је врло мучно. А постићи то у оно доба, било је још у толико теже што је међу самим поданицима дубровачким било и таких, који, ради личне користи, нису мислили да на зло раде за слободу града Дубровника, кад иомажу хајдуке,") те је појмљиво зашто да Дубровчани .доводени у теснац, не знајући коме ће пре уговети, Турцима или републици, морадоше довијати се и прећутати оно што говори противу аих. Али при свем том не може се никако правдати начин нанада дубровачког на хајдуке. Шта су пак све учинили тада Дубровчани с хајдуцима дознаје се из депеше провидура Зена од 15. марта, која служи за допуну ранијим подацима о овом догађају и тврди како су Дубровчани овом приликом били доиста врло сурови према хајдуцима и да су код ових појачали ранију мржњу и побудили их на освету. Кад су горњега дана стигли хајдуци у Котор с харамбашама и Бајом на челу, пријавише се одмах провидуру, испричаше му догађај и представшне понашање Дубровчана као одвратно. Из тог њиховог саопштења види се, да је при нанаду на хајдуке било на осам стотина дубровачких поданика се 40 застава и да их је предводио РаФаило Л.] г ке Гучетића, који је својом руком убио .једнога од хајдука. При том нападу од хајдука је било рањених двадесет и мртвих је пало десет. Овој десеторици Дубровчани су одсекли главе, однели су их у град и од њих дали су три капици-баши, две турском емину на царини дубровачкој, три чуварима турским а две су клинцима кроз уши приковали на капије градске. А кад су се хајдуци повукли у Цавтат, Дубровачки поданици на број хиљаду и шест стотина опколили су их са свих страна и стали су им претити, да ће их све побити, ако одмах не напусте то место, због чега су хајдуци били одлучили да се уклоне и чим се умањила непогода, превезли су се на оближње шкоље, где је један од харамбаша подлегао задобивеним ранама и тамо био погребен, али га Дубровчани ни у гробу нису оставили на миру, већ су му одсекли главу и однели је у град. Због ових незгода у повлачењу хајдуци су морали напустити ") »(ЈиапЛо репваујто иг1аг ас1о550 а! Сар1221 е Тигсћј вшл ве&иаа <1а шоШ биМШ Кадиве! уепкато есс11аЈ;1 а (.а1 а^§геб810пе еврптетЈов! сће загећћего 81аИ јп повЈго аш!о, та ро1 п' ћаппо 1га(И1;о зи1 &ио е 1гисс1(1а(о сИтегах поМп Сотра^ш... 1 (У саслушању хајдука Вука Андрина). 11Р0СВЕТНИ ГДАСНИК, I књ. 2. св. 1901. 15