Prosvetni glasnik

214

ПРОСВБТНИ ГЛАОНИК

и два заилењена каравана, где је у товарима сем свиде, чохе, пиринџа и друге робе трговачке било још и барута, олова и друге муниције, коју су Турди из Дубровника бшш ионедиуСарајево. У томе је за, провидура а по том и за Сињорију био доказ, да су Дубровчани доиста помагалл суседне Турже и снабдевади их ратним потребама иротиву млетачке реиублике, што се, наравно, Сињорији пије допадо. Али у овој прилиди нарочито је јако испољено нерасположење Дубровчана према хајдуцима, и постала је одвећ видном мржња, која се најлепше огледа у уцени хајдучких глава, коју објави Дубровник. По извештају хајдучком глава свакога од њих била је уцењена са сто дуката, поред чега је убица имао још по петнаест дуката месечне плаће. Из тога је провидур Зено изводио на што смерају Дубровчани: да уклоне хајдуке од своје међо не би ли што лакше додавали помоћи Новоме. За то он пишући депешу од 15. марта јављаше Сенату, како ће тај нроглас имати врло тешких последица по напредак млетачке ствари у том крају, јер се неће више моћи спречавати турско и дубровачко додавање помоћи Новом, пошто хајдуци неће имати потребног склоништа, кад буду задобили какав плен, што их је до тада највише и нагонило на рад. II као одговор на тај проглас Дубровчана провидур је мислио да нредузме какав корак, али не могаше без одобрења сенатскога.. За то, да га не изненади какав нов непријатан догађај, провидур о свему хитно извести главног провидура у Далмацији, јер се надаше да ће и отуда моћи добити упустава за даљи рад, док му не буде стигла сенатска одлука.' 2 ) IV. Како је Нови био главна мета Зенова рада у то доба, а овај поступак Дубровчана ишао је на то да се Новом олакша у добијању помоћи, док је ишчекивао да му с једне или с дрз г ге стране стигну упуства за даљи рад, провидур Зено посла уходу у Нови, да се обавесги о мишљењу, које тамо влада о последњем догађају, а сам оде у луку Розе, да га сачека по повратку. Од овога провидур дознаде какојекапиџи-баша дошаоу Нови и да је у знак лријатељства према Дубровчанима наредио Новљанима да онима врате робу једног каравана, који је пре неколико месеца ишао у Дубровник па су га Новљани запленили. По мишљењу Зенову, поред горе наведенога, то као да је био главни разлог оном дубровачком ноступку, којим су се хтели удобрити Турцима. А кад је још дознао да је капиџибаша јавно говорио како се лично уверио колико су Дубровчани учинили за њ, кад су оно напали хајдуке, нровидур је изводио да је и сувише јасно недело Дубровчана, за које су му се они онако правдали бацајући сву кривицу на хајдуке, као да су они искључиви кривци, који су дали повода оном догађају. Рад Дубровчана у овој ирилици био је 72 ) У деиегаи ЗеповОЈ од 15. марта.