Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА 22 Г

Борба коју воде Бури, одушевљени идејама о слободи и самосталиости, имала је за ово годииу и више дана разне перипетије: побеђивалл су и били побеђивани, борили су се и падали, падали да се опет дигну и с новом снагом отпочну борбу која их прекаљује, те, према извештајима поеледњих дана, нзгледају непобедни. Са менама, кроз које је пролазила ова борба, јачале су и симпатије целога света који воли ггра,нду, цени слободу, а клаља се само истинском јунаштву. Гледајући шта се све збивало и збива у току нашега в§ка, свет се почео мирити с иеспмпатичном мишљу да право мора бити увек на страни јачега; Бури као да ће му показати да ни наш Љегуш нпје био на криву путу, кад је тврдио да в коме право лежи у топузу, том трагови смрде нечовјешгвом." И ако су показали у овом рату много нечбвештва, Енглези нису оиет за то усиели сломити отнорну снагу Бура, него су јој љима баш дали само новога полета, Што је нашнарод тврдио да „бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака," то су и Бури делима доказали, јер имају срца, па за то. побеђују оне који имају број и — грамзиве прохтеве. II као што су стари Холанђани, на прозорју новога доба умели дати дивне примере у сво.јим борбама за слободу савести и религиозну толеранцију, тако и њихови потомци, Бури, као да својим самопрегоревањем у борби за слободу и независност обележанају појаву повога д <Јба примерима који из темеља потресају принципе, на коЈИма се држе данашњи међународни односи, јер не доиуштају песници да потисне право. Пореде ли се се издржљивошћу и јунаштвом Бура, иотомака старих Холанђана у АФрицн, културни напреци које су у стању да покажу нови Холанђани у Европи, мора се доћи до уверења да у овом малом народу збиља има нешто што га чини способним за велика дела. Како су се развиле те врлине, у чем се састоје те способности то су питања, на која може дати одговор само историја. Најстарији подаци које имамо о становницима страна што данас чине област краљевине Холандије казују нам да су ту, још у доба Цезарева, живела већином германска племена, од којих се одржаше само Франци на југу, Фримзи на северу и Саси на истоку. У току доста сложенога исторнјскога процеса створио се из ових идемена данашњп холандски народ, у којем су најосетнији елементи Франачки, јер су остала племена, пре него што ови крајеви иотпадоше под Карла Великога, подлегли били Францима. Геогра.ски положај земље био је од јакога утицаја на улогу коју су Холанђани имали у средњим вековима и на процес којим се Формирао и њихов етнограФски карактер. Кад се распала држава Карла Великога, један је део Холандије нотпао био под Француску, други под Лотрингију, а трећи је доиао Германији. Пошто се доцније, у X веку, удружише Германија и Лотрингија, већи је део Холандије ушао у склопновог Гимско-Германског Царства. На место старе обласне поделе створише се, као носледица Феудалног си-