Prosvetni glasnik

222

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

стема, многа херцогстла и гроФОвине, те је то била гдавна сметња уједињењу које се извршидо тек у XIV и ХУ веку под бургундским хердозима из домн Вадоа (Филип Добри, Карло Смели) и њиховим насле-дницима из дома Хансбурговаца. За време нладе Карда V, коме је била главна тежња сиојити у чврсто свих 17 провинција, насташе религиозни ратови којима се управо и почиње права историја Холаидије. Како су Холанђани били упућени због свога геограФскога положаја на море и поморску трговину, умеди су се врло вешто корисгити открићем великих морских путева. Развијенија трговина изазвада ,је рад на стварању погодаба за развиће индустрије. Врсднији и наиреднији од остадих, Ходанђапи су били међу првима који су прихватили реФормацију, ади баш то даде новода унутрашњим борбама, у којима се нарочито истакао Виљем Орањски, основадац популарне династије, којој је посдедњи изданак данашња краљица Видхедмина. Кардо V уснротиви се овом покрету и изда строге наредбе против оних који нрихватише ново учење. Њега насдеди Филип II, који понови очеве наредбе иротив иротестаната, а, кад се ови одупреше да им се покоре, посда тамо са .јаком војском војводу Адбу који се није устезао ни ■од најгорих средсхава само да угуши покрет. Ово је доба испуњено грозотама, од чијег се сномена и данас Холанђанима диже коса на глави. Кад је данашња к[)аљица, као дванаестогодишња девојчица, учећи историју, сдушала приче о мукама које претрпеше Холанђани у борби са Шпањодцима, заветовала се да неће, као краљица, допустити да у Ходандију стуни ниједан Шпањодац. Разуме се да. овај завет није сиречио посланика шпанског да присуствује у цркви њезину венчању, ади је тек лепа карактеристика за расположењс које буде успомене на ово доба. Холанђани су међутим још онда показади да нису народ који се лако доми. Навикли, као номорци, борити се непрестано с опасностима; проводећи, због незгодног нодожаја својега земљишта које је ниже од мора, цео век у борби с водом — Холанђани су се тодико умно развили и Физички очврсли да су умели невољама ододети и имади снаге ослободити их се на крају крајева. Мучне су биде перипетије ове борбе, ади су Ходанђани најзад успеди да изиђу из њих као победиоци. Виљем Орански, чије је другове, Егмонта и Хорна, погубио Адба, и који је једва п сам умакао његовој освети, искупља око себе ве лик и број пристадица и покугаава 1568 године у некодико махова протератн Шнањолце. Сви ови нокушаји бише узадудни до 1572 године, када устаницима пође за руком обладати пристаништем у Бриду, а отуда и цедим Холандом п Зеландом, на затим Миделбургом и Амстердамом. Ворба је ипак била променљива и на суву и на мору, док године 1576, посде смрти адмирада Лудвика, насдедника Адбина, не поста опште незадовољство против Шпањолаца. Скочише на ноге све холандске нровшгцпје