Prosvetni glasnik

224

Ш>0 СВЕТНИ ГЛАСНЖК

које бише иовод упаду германске војске у Холандију. То је било 1787. године, у очи велше Француске Револудије. Противници династије Орањске почеше бежати у масама у Француску у тежњи да се отуда, помоћу Француза, врате у отаџбину и да је уреде сагласно идејама Француске Реводуције. Успедши револуциони ратови учинише да им се оствари ова жеља: Французи нод Иишегријем уђоше у Ходандију 1794., а 1795. год. би прокдамована Батавска Република која веза савез са Француском. Све су ове прилике штетно утицаде на развитак Ходандије: Флота јој би од Енглеске потиснута, колоније непријатељем поплављене, а трговина ограничена на обалу и унутрашњи промет. Нзгуби и неке од својих колонија: Цејлон, Суринам и Еап. Па шта више, године 1806. поста, но Наполеоновој жел.и, краљевина над којом владаше његов брат Лхдвик. II ако је морала учествовати у свима ратовима ко.је вођаше Француска, није Холандија уживала и све користи трговачке. Државни јој дуг нарасте јако, а пресахнули готово сви извори народног благостања. Да их увећају, дођоше и природне недаће, ноилаве, које нанеше Холанђанима огромне штете. Нокрај свега овога, раздор између краља Лудвика и Наполеона доведе дотле да, после извесних перипетија, Француска војска уђе у Холандију и објави њезину анексију Француској. После пада Наполеонова, одлучено би на Вечком Конгресу, поред осталога да се успостави династија Орањеваца и да нод власт краља Виљема I нотпадну Холандија и Белгија. Различне но вери и тежњама, ове две земље не могоше остати дуго у заједници државној. На.јпре се јавише локални еукоби који се изродише доцније у праву буну, те стране силе бише нриморане да интервеиишу. На .Ло нд онској Кошеренцији 1830 године би одлучено да се ове две земље раздвоје у две засебне краљевине. Од тога доба историја Холандије нема да забележп знатнијпх потреса. Унутрашњим борбама, у којима је од знатног утицаја антагонизаМ између протестаната и католика, сврхаје — утврђење иарламентарности и постављање основа норетку какав је данас у земљи. Ове борбе нису ометале, него су баш на против само појачавале рад коме је била циљ стварати погодбе за правилно развиће народнога и државнога жнвота у свима правцима. Постављају се на широј основи погодбе за народно образовање које су тежила задржати у својим рукама конФееионалне општине. Супротност у тежњама изазвада је борбу, али и утакмицу којој су се резудтвти иоказали врло плодни. Утврђен мир и добар унутрашњи поредак благотворно утичу на развијање трговине, индустрије и земљорадње. М ако није још успела повратити стару снагу на мору. Холандија је ипак учинила доста за упапређење своје Флоте п убојне и нарочито трговачке. Индустрија је више везана за докалне нотребе, али у извесним гранама може да покаже завидан напредак. Да би се олакшаоунутрашњи саобраћај, сва је земља изукрштана мрежом од железница и