Prosvetni glasnik

228

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

— Содијадисге су иак, под изговором да спасу бар припцип обавезне наставе, тако ватреио браиили предлог да се, на рачун државе иди општине, даје одедо и храиа сиромашиој деци, да су од тога, хоће ли им овај преддог бити усвојен иди не, чинили зависним своје држање према цедом овом пројекту. И збиља. чим им је овај преддог пропао, досдедни овој својој оддуци, гдасади су против овог пројекта. Ллберали су се, на против, задовољавади захтевом да општински одбори могу, ади да то не морају ако неће, иомагати храном и одедом сиромашне ученике. И посде дуге борбе и сидних измена које су готово деФормисаде првобитни пројекат, влада је једва успела издејствовати оддуку да се њој остави на оцену, у које време да се приступи примени овога закона ко.ји је у Горњем Дому — ово је карактеристично за придике у Ходандији, лакше прошао. Борба, вођена око овога пројекта у Народној Скуиштини, врдо је значајна, јер се по њој могу најјасније уочити разнолике потребе које <су га изазваде и које су њиме требаде да буду задовољене. Живост пак са којом је вођена доказује, колико су дубоко ухватиде корена тежње које су од утицаја на иравац народнога школовања и његове задатке. Разнодикошћу ових иотреба и струја и живошћу овпх тежња једино се може објаснити и разумети данашње стање основних шкода у Ходандији. Прво што пада у очи кад се оне проучавају, то је њихова разнодикост: има основних шкода о којима се стара у свему држава; има основних школа о којима воде бригу конФесионадне општине протестантске и католичке; а има их и таквих које отварају и издржавају појединци. Разликовање иде и даље, а објашњује се овим за демократску земљу мадо чудним Фактом: родитељи имућнијега стања, било да су чиновници, трговци или занатдије, не радо дају своју децу у школе које посећују деца из радничкога сталежа, .јер се боје да не стеку дружењем са њима рђаве навике и доше држање у друштву. И за $о који год може пре ће пдатити шкодарину, него што ће допустити да му дете иде у шкоду у коју се примају и деца из радничкога стадежа. Осим овога има томе и других узрока којима је корен с једне стране у подвојености стадешкој која се развида у току историјска им живота, а с друге опет — у општо.ј тежњи за угдедањем на оне који су на вишем ступњу друштвене хијерархије. 0 овим је тежњама морала водити рачуна и држава, ако није хтеда допустити да јој пшоле остану празне, те је због тога створида два типа основних шкода: једне, у којима се пдаћа школарина, и друге, у којима је учење беспдатно. Исте су ове тежње биде од утицаја и на конФесионадне шкоде, од којих су оне о којима се старају протестантске општине много уређеније. Шкодарина није стадно утврђена; има шкода у којима је она мада, а има их у којима је она тодико ведика да је чак и родитељима, чији годишњи приходи достижу суму од 6000 динара, немогућно сдати у њих своју децу. Ади, ако се'пдаћа, бар су ове шкоде у сваком