Prosvetni glasnik

234

ПРОСВЕТНИ ГЛАСЈШК

установе готово свуда исте. У1абаве граниде иодитичке пашће у низу векова и као што данас збдижавању у иогдеду интедектуадном не постоје никакве препене обориће се у идућим вековима и посдедње иредрасуде, што коче развитак људски. Почетак је ироЈилога века на пољу по.штичком обедежен Фазом ве.шке, Француске реводуције пз које су иосде Наподеонових ратова синуди нови ибољи дани будућиости Европе. Прве су деценије ХГКвека означиде ночетке осдобођења подјармљених народа, међу којим устаницима н наш заузима једно од дрвих херо.јских покрета. Извршена су уједињења народа по језику сродних; остади су неки пданови неостварени, као што је и наше уједињење, ади је све у таквим Фазама развића да дуго неће проћи време, кад ће се борба са терена национадистичког пренети на опште човечанско и тропгати корисније огромна енергија, која се данас већим дедом скупља и троши на задовољавање гдуппх еујета иди појединих дичности иди читавих Фракција, којима је сдучај одредио доминирајући иодожај у држави и друштву. Стари су стадежи друштвени у Евроии готово уништени. На место пдемства ио крви требадо је доћи пдемство по духу и осећању, ади то као да неће бити готово никада. Новчано ндемство је заступидо пдемиће међу којимајеи људи бидо, док модерна буржоазија не даје примера пожртвовања и од хришћанских особина и морада има само онога, што је само законимл иозитивним и писаним усдовљено. Ведиким је капитадима потчињена не само Физичка снага обпчних раденика већ је монопо.шсана усдуга тодиких интедектуадних чинидаца и стављени су у ред обичних надничара, трошећи снагу своју да себи осигурају оистанак, и не водећи рачуна о усдугама својим којима се гомида новац појединаца, који су ирави госиодари света. Ово нам показује да између ирошдога века и оних што су му предходиди, раздика .је само у називима између стадежа. Постоје подитичке сдободе само на артији, сдободно је свакоме ваеиитавати се, учити и напредовати док су му с друге стране друштвеним уређењем стављепи таки усдови да га напори у свима покушајима издају. Мисди ће се да овим речима нема места. где се говори о једно.ј науци. Али није тако. Кад је говор о физичким наукама, које су највише допринеде да, се измени обдик читавога стодећа, да се тако рећи утре траг многим иредрасудама, да се унапреди и људска дедатедност и повећа богаство, створе повољнији усдови за живот, какве су то ситнице што чине да је човек и у прошдом веку још роб човеку, кад је реч роб избриеана из закона. Овде констатујемо жадосну појаву потЧињености не упуштајући се у бдиже истраживање узрока, што би нас дадеко одведо, већ нагдашујемо да ће и даље наука унапређивати и чинити повољнији живот људски док ће га паразити установама. државним чинити повољнијим само у своју корист.