Prosvetni glasnik

наука ii настава

233

СТАЊЕ ФИЗИКЕ XIX СТОЛЕЋА од КОСТЕ СТОЈАНОВИЋА ирофесора

»Еб §- х 1 ј <; 111 \Уаћгће1(; пиг е1пе етгјо-е КгаЛ (Епег^е). 1п еш^ет "У^есћзе! кге181 (НевеЊе т с1ег 4011(;еп -«ае т (1(>г 1ећепсН^еп Ка1иг. Б1е КгаЛ (Епег&1е) 111 1ћгеп уегзсМеЛепеп Гогтеп кеппеп ги 1егпеп, (Не Ве(Идии^еп Шгег Ме1атогрћозе ги ег&гбсћеп, Ла8 18* (Не Аи%аће (1ег РћувНс. ИоЂегГ Мауег (1845). I Нма векова и векова. Често лрођу и десетине столећа а културна историја нема да забедежн ни но једну идеју од значаја, нема из хаотичне збрке људске дедатности, живота и рада да издвбји ништа што ће од имиудса бнти за додније векове: али тако исто има низова значајннх деценија у извесноме веку кад је, ако не низ идеја знатних оио иојава, које су из извесне идеје ироизашли од ведиког значаја био и но развиће у дотичноме веку а и за додније нараштаје. По ве.шчини и дубљини идеја данашњи се век не може мерити са веком Галилеја, Њутна, Декарта, Хајенса и идеаде 18-ог века ведиких мисдидаца; ади се ннједан од прошдих векова не да поредити са развићем и проширењем заснованих мисди у посдедња два века. Има некодико мисди, које су нроизвод ирошдог стодећа: као идеја десцендентне Дарвинове теорије (идеја прогреса), и прокдамовање општости нринцииа консервације енерги.је. На супрот ових двеју мисди издази примена две сиде Физичке: паре и едектрицитета, које су облик комуникацијн Х1Х-ог века тако измениле, да се ни издадека прошди векови не могу са њим норедити. Брзина којом се мисао креће и трансмитује са једнога на друго место, готово бесконачна у погледу обичних брзина материјалних, терестричких кретања, није нозната била прошлим генерацијама. Данас нема никаквих препрека у светском саобраћа.ју. Зе.чља, вода и ваздух постаде су повољније средине но икада за иренашање; стари елементи Фидософски посдужили су за, средине кроз које се готово муњевитом брзином врши пренос с једнога на друго место наше земље. Ова су нова комуникациона срества олакшада научна екеплоатисања о којима раније ни спомена ннје могло бити. Све је то народе сбднжило, омогућило фтзију идеја и од разних раса и народа приправило едементе из којих ће ј една цедина постати. Европа нам данас изгдеда као један народ. Раздике у вери н језику иостаде су појаве, које се тодерирају. Државне и друштвеие су