Prosvetni glasnik

236

ПРОСВКТНИ ГЛАСНИК

наука није обрађивана ни посде пронађеног услова равнотеже на ни онда кад су јој други закони придати, као они из катоптрике. јер појмови о науци не беху још рашчишћени. Галилејево откриће закона сдободног падааа теда, и увођење експеримента, Хајенсови закони дентрадног кретања, Кеплерови закони планетарног кретања, Паскадова и Торичелијева открића и Њутнова гравитација са основним прннципима механичким ударили су темељ новој модерној физици . Открићем Баконовим индуктивно]' метода из експерименталног у науци, што је најважнцје и моћније средство иидуктивних наука, Физика је стављена у ред првих н правих наука. Механички део Физике, управо механика, наука испитивања општих услова равнотеже у миру и кретању, чврстих, течнпх и гасовитих тела свршена је још у ХУШ-ом веку. Прош.ш је век радио само на усавршавању начина, којим се услови изражавају и давању згодније Форме уедовима. Синтетички метод математике, (геометријски), којима се ведики научари прошлих векова сдужише у изнадажењу истина и њиховом интерпретовању, замењен је у XIX веку анадитичким (Лагранж. Коши, Ампер, Поасон, Јакоби, и др.), чим је Физика добида моћније и еденгантније средство, нарочито нри општим генерадизацијама и дедуктивним извођењима из принципа начина. за тумачење специјадних појава. Ексиериментадни метод, који је Гадидео иронашаоза Физичке науке који се никада напуштао није, којима се од најдавних времена људски ум сдужио за надажење односа између особина појава и њених узрока, за откриће закона, добио је у прошдом веку своје одређено и важно место у науци. Никада нису тачнија мерења физичких кодичина при испитивању појава бида но у Х1Х-ом веку. Невероватно мале су кодичине одређиване. Микрометром, нонијусом, покретним огдедадима, теододитом, катетометром, зупчастим точком и многим другим справама врнгила су се мерења таких иодатака, који су за претпрошде векове биди ван домашаја опажања. Уиоређивали су се подаци одређени опитом, доводидо у везу са рачуном, едиминисаде су се погрешке, које долазе од недостатака наших инструмената и природе наше, и методом рачуна вероватноће надазиле највероватније количине, које нравој истинн одговарају. Добит је од оваког начина испитивања што су се границе знаде између којих леже одређени подаци и што смо уверени не само да је налажење опитом у физици приближно тачно, већ и то колико варира од онога што треба бити. Поред све релативности, што је скопчана са открићима оиитом инак су истине до којих се опитом додази претежније од оних до којих би дошди чистом дедукцијом, нарочито пак метаФизичком спекудацнјом, што беше неко време, у првој иодовини нрошлога столећа метод предложен у Немачкој. Но и теорије Физичке, које не можемо обићи, имају многу мању