Prosvetni glasnik

наука и настава

237

вредносг од екснерименталлих Факата. Нађене истине остају па ма и незна.ш НзНхово тумачење узроцима, који имају иодлоге у извесним теоријама. Примера ради да наведем закон нндекса нреламања. Нађено је опажањем да је однос између синуса упадног и преломног угла за исти зрак и исте средине, увек сталан и незавнсан од величине угла, То је физички закон. На њега се надовезује теоријско тумачење и ми узимамо оно из ундудацноне теорије. По њо.ј се налази, да је однос брзина свет .10сти у двема срединама, једнак са индексом нреламања и отуда та сталност. Докле је у вредности ундулациона теорија дотле ће и ово тумачење бити од вредности, док ће закон индекса преламања преживети све тебрије и сва објашњења. Тако је са физичким законима и теоријама. Оно до чега се дође опитом остаје стално, као што су по.јаве, што се у нашој окодннн збивају. док се теорије мењају, што те појаве тумаче. Закони физички морају бити стадни, јер они и не садржавају друго до згодно исказану карактеристику особина посматране појаве, теорије падају јер се сваки час открије по која истина, која доводи до контрадикције хинотезе теоретичке са нађеном појавом. Основи су теорија концепције више ума нашега о нрироди материје и оне се мењају и дотерују према нодацима које нам нскуство даје из проматрања појава. Модерца Физика избегава колико је могуће теорије које ночивају на виспреним конценцијама о нрироди атома и модекила, јер се зна да се такве теорије дако руше кад се извуче из њих једна само хипотеза. Такви су системи више за дивљење но за усвајање. Физика ирошлога века иокушава да сваки нробдем схватн као стање кретања материјалног и за њу је проблем одређеп, ако му тачно обележи усдове статичке идинамичке равнотеже. Механика појава, то је за Физичара, тумачење појава. Молекидарна Физика није ништа друго до наука, која опште принципе механике преноси за тумачење кретања и њихова ностанка у модекударним срединама. Увод је у нраву физикт математичко механичка теорија едастичности теда. Нађене се једначине, које одређују услове равнотеже нри испитивању едастичности, иримењују доцније за тумачење свих могућих нојава: светдосних, топдотних, магнетских и едектричних. И овде има теорија. Неки узимају да су модекиди чврсти, неки течни или гасовити. У неких је теори.ја молекид вихор у кретању а негде само извор сида. У гдавноме се све теорије еластичности своде на статички или динамички модекил, ади све то као да ће мало имати упдива на извођење општих условних једначина. Разноврсности у теорији су навијања нужна, кад се тим теоријама нокушава тумачење ових или оних појава, као: апсорпције (светлости, гасова), диснерзије, каниларности, диФузијејји др. Еластичне су појаве веза механике са физиком, ту је место где математика у свој својој потиуности улази у физику и ривадише експери-