Prosvetni glasnik

наука и настава

517

Због оног истог узрока, због кога није писац адјектива <Н§пи8, ш(Н§пиз е!с. унео под а1>1. ИшИаИопЈв, није хтео објашњавати ни конјунктив. Такве суптилне ствари прелазе моћ ученичког схватања. А г. Глиша као нријатељ и прецизности и јасности, ако баш хоће да докучи ту тајну, може је докучити из истог тог параграфа Туроманове синтаксе, где за дио<1 и С(ша стоји и ово: ... л са конјунктивом само у изнутрице зависним реченицама." То дакле вреди и за 11011 сЈиоЛ, 11011 цио е!с. Још и ово: „§ 206 1"г1ћи8 апшз апЈе није класично него (пешпо ап4е." Овај лример имају и друге граматике, а потребан је за то што је добар и што је потребно да се такав пример наведе, особито због оних бројева, од којих нема супстантива, изведених са именицом аплш. Опет замера г. Лазић: „§ 248, 3 иза асШевсепб не треба заиета с! ВИшаг, 81исНеп гт 1а(:. Мос1из1ећге § 223 (1." Истина је да Дитмар у својем делу (сгр. 124.) избацује заиету испред релатива, али то је његова конјектура, о којој он говори на истој тој страни у 1. напомени и која се не мора усвојити, као што се не може усвојити ни његово објашњавање начин& (контунктив му је иолемички начин, а индикатив суверени начин), јер нам не казује ништа позитивно. Међу тим у свима школским граматикама с тим примером стоји испред релатива запета. Са замеркама иде г. Лазић и даље, па вели: „§ 261 уз Нсе! стоји и акузатив, када се не означује извесно лице н. пр. шесНоб 1ат пол НсеђИ." Све, што је требало рећи о глаголу Нсе1, Туроман је рекао. Да је ова замерка сасвим неоправдана и без смисла, најбоље се види из § 261., 4. Пр. 1. Туроманове синтаксе: „Еод Нсе! са дативом лица стоји предикатово име уз инфинитив обично у дативу: 1п ге рсЉНса тШ пе§1е§епН евае 11011 НсиИ; ретко у акузатнву: 18 ега! ашшв, дио рег 1е$*еб е! сопби1ет Неп НсиН. Само у еасвим општим реченицама стоји по нравилу Асс. с. шНп." е!с.. Туромановом се правилу нема шта ни додавати ни одузимати, а г. Лазић је погрешио. Уз Нсе! не долази никад сам акузатив. Ако г. Лазић мисли да је у његову примеру „тесПоз 1ат 11011 НсећН" реч тепгоз акузатив, зависан од ИсеШ, онда се он вара. Ту је тетоз предикатов номен у конструкцији асс. с. шНп., као што се то види из иотпуног примерз у С1с. АМ. 10, 8. 4: пат тесИов езве 1ат 11011 ИсеђИ (доиуни акузатив субјекта: пов). За то је врло тачно оно Туроманово: „у са свим ошптим реченицама стоји по правилу Асс. с. шНш1". Нека је ово један доказ више за претерану акрибију г. Лазића. За тим долази ово: „§ 258 прим. 2 испред ЕратшопЛае додај ради бољег разумевања још ову реченицу: Сит (1их езве! 4е1ес1иб ђе1Н ЈтрегНиз". Ово је тек да се каже нешто. Ево и ово : „§ 262 Глагол сеизео који значи „завључити, саветовати" стоји са и1." Што је у § 262. пр. 1. речено за уегћа сНсепсН да не стоје са асс. с. шИп., већ са и1, кад вазују оиомену, то вреди и за глагол сепзео, јер и он тада има значење уег1н ро81и1апсН, то јест „гласам, предлажем да" е1с.. У оцени стоји и ово: „§251 и 281. 2 не пише се СаеНив него СоеНиб". Те речи нема у § 251. Ја велим да се употребљавају обе речи. Цицерон има СаеНив у ога1. рго 8ех1о Еобс1о Атегшо, с. 23. И ово вели г. Лазић : „§§ 249—254. израдио је Сајферт по ЛандграФу и Стегману". Зар од Ландграа>а, чије је латинске граматике нрво издање изишло 1891. године и од Стегмана, чије је латинске граматике прво издање изишло 1885. године, позајмљује Сајферт, који јејош 1855. године прерадио Елентову граматику и номенуте параграФе унео од прилике као што су и данас ?