Prosvetni glasnik
436
ПРОСВВТНИ ГДАСНИК
изменама, одобрио буџете за сваку гакодску општину. Али ни овом приликом није прегледао ЈЈачуне за оне школе које су их до сад послале за коју од прошлих година. А и то је дужан по т. 5. чл. 101. закона о народним школама. Место тога одлучио је да сви школски благајници склопе рачуне за раније године, а одмах по истеку и за ову, и пошљу овамо на преглед и одобреље, како би се у месецу јануару 1901 г. могао тога ради саетати Окружни Школски Одбор. Том приликом прегледаће одбор и рачуне школских Фондова, јер сам наредио да се и они, но истеку ове рачунске године, склопе и овамо пошљу. Пошто буду прегледани, поднећу г. Министру засебан извештај о Фондовима. Међутим, мени се чини да је ова одлука донета тек да се додирне и питање о прегледу рачуна. Јер, кад се баш и добаве рачуни за»више од 70 школа, а за две-три године, ако се и искупе сви чланови одбора да их прегледају, питање је како ће се тај посао обавити. ШеФови одељења, чланови одбора, не могу напуштати своје послове за много времена, па им може искочити потреба да путују, а остали чланови махом су недовољне спреме за прегледање рачуна, и онда би се свалио сав терет на једнога, најподобнијега, док би други чекали да само потпишу. И кад би се овако све свршило? Да се не троши много на дневнице, жури се са многим важним пословима више но што би право било, да их врше и сами стручњаци. Прошле године унета је у окружни школски буџет извесна сума, која би се дала, као хонорар за иреглед рачуна, једном етручном лицу, али је г. Министар ту позицију одбацио. А било би веома корисно помоћи у овом погледу, пошто се иначе рачуни гомилају, а но школским одборима настају око рачуна трвења и тужакања. Рад месних школских одбора тачан је где су се, срећом, нашли добар председник и ваљан и вредан управитељ. Овакви су случајеви ретки, али су у толико милији, у колико је више оних других. Где нема сагласности, кривицом једне или друге стране, ту страда школа и ђаци у њој. Председник, вољан да чини за школу што је дужан, губи вољу, чим види управитеља незаузимљивија или да мрзи све оно што је више од предавања у школи. А ако је само управитељ добар, он не може ни уз припомоћ Школског Надзорника да натера иредседника да буде према школи какав треба да је. И чудо је дивно, како су баш такви председници необично утврђени на св.ојим местима! То им даје као неко жалосно право да, по својој простоти, покажу своју моћ баш према школи, према школској нејачи. На први поглед изгледа готово непојамно, како ови људи умеју, као да их неко нарочито учи, да одлажу све што им није воља да учине. То важи поглавито за извршивање одборских одлука о кажњавању родитеља. Према сиромашним родитељима одлуке се изВ Р Ш УЈУ У главном и брзо и тачно, али према имућнијима... ту некако запне, па и деловођ и Школски Надзорник и полициске власти имају грдне муке док само чују, шта је на томе рађено. Један председник обећава извршити их одмах, други их предао на извршење кметовима, па ће видети шта су они урадили, трећи ово, четврти оно, а рок готово свуда протекао и сад треба да плати те казне сам председник. Овако је, мислим, морало бити и за прошле две године, јер не могу да верујем да су исти председници сад немарни у том погледу само сад. Морао сам и мораћу, видим, и опет наређпвати појединим председницима да буду тачнији у сазивању школских одбора и извршивању његових одлука, а, можда, нећу бити више принуђен, да опомињем и по