Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

445

,уалности, много што-шта умеће чсто схватање лепога отежава, па како су индивидуаллости разлипне, то и судови испадају неједнаки. Осим тога сдожене естетичке одношаје није ни могуће схватити, док се не испуне извесни усллви. Пре свега потребно је представу о сложеном естетичком предмету рашчланити на саставне делове, на основне одношаје, и сваке од н>их засебно испитати, а по том их у мисдима скупити у прегледну це .шну. Ако при посматрању сдожених депота нису испуњена ова два усдова, онда мора бити колебања у естетичком суђењу. 43 ) Не треба, даље, сметнути с ума да је у естетичким судовима осећање гдавна чињеница; тиме се и они раздикују од логичких судова. Овде су и субјекат и предикат појмови, тамо је, међу тим, субјекат појам а предикат осећање, т. ј. израз онога дупгевнога расподожења које је у нама створида представа о естетичком предмету. Логички је суд, дакле, производ чистог мишљења, а у естетпчком се уз миихљење јавља и осећање. Док је за.догички суд баш потребно да буде сдободан од осећања, не може се без овога посдедњега ни изрећи суд о вредности некога предмета иди воље. Осећање је, видимо, битни усдов за постанак естетичкога суда. 44 ) Ади пошто осећање игра исто тако важну удогу и у чисто чудном уживању, то се треба чувати мешавине појма о Депоме са појмом о Пријатноме. Осим већ поменуте разлике, ваља уочити још ове: 1. Пријатно је условљено својим надражајима, а за осећање „1епога потребна су најмање два елемента, који морају бити једнога рода и стајати у међусобном одношају. 2. Пријатно је везано за материју онога што се осећа, а естетичко уживање односи се на облик посматранога или замишљенога предмета. 3. Узрок пријатноме надази се у нашем моментном расподожењу, Л споме, пак, у предмету који нам се допада. Знамо већ да Хербарт оно што се иначе зове морадно васпитање сматра за гдавни васпитни задатак. А колико он цени естетичко васпитавање, у ужем смисду, види се, између остадога, и по томе што тврди да без естетичног суда ни морадни није могућ. 45 ) Ну није сваки естетични суд од непосредне моралне вредности, већ само онај који се односи на морадне идеје. 46 ) Зато Хербарт и цени много по.јесију, која је највише у стању да представи етичке одношаје. 4 ') Ади и иначе Л.епо утиче на развпјање Доброга. Л.епота природе и творевине уметничке уздижу нас изнад обичнога. 48 ) Где не цветају уметности, ту се шири грубост. 49 ) Лепо 13 ) опет тамо, стр. 79. ") опет тамо, стр. 59. и 60. 45 ) НовИпзћу, нав. сп. стр. 55. 16 ) НегЂавГ, Еш1., стр. 146. ") Исти сиис и страна. 48 ) оп. т.. стр. 130. 49 ) НовИпвТсу, н. сп., стр. 56.