Prosvetni glasnik

472

просветни гласник

МАТЕЖАТИКА Х1Х -ОГ СТОЛЕЋА од КОСТШ СТОЈАНОВИЋА професора

- 7 В 0 Д Математика ији математитае иауке дају се поделити у гдавиоме на два дела: геометрију и аналлзу. Предмет је геометрије исиитивање особина и односа просторних тмшгшна, а анадизе испитивање односа бројних коллчина, или општије: задаћаје н.ена истраживаае односа између ма каквих кодичина, које се могу мерити — односно упоређикати. Обе се ове гране развијаде напоредо. Напредак једне је одређивао природу учињеног прогреса у другој. Из издагања доцнијег ово ће се најбоље видети и обедежићемо јасније, кодико се једна са другом меша а кодико одстуна. Ове две гране чине оно што се разуме под математиком у најужем смисду речи, јер се математичке науке пружају и даље и то на: механику, астрономију, Физику, геодезију и споредније гране у којима математика примене надази. 0 овој, званој примењеној математици, овде неће бити говора, јер се у тих наука математика јавља као метод за третирање питања разних домена, и то метод, који је већ потпуно обрађен независно од његове примене. У уводу ћемо кратко напоменути стање у коме се је математика надазида до Х1Х-ог стодећа. Од свију наука математика има једина симводистичку Форму којом заодева питања и идеје, којима се баве и чини је с једни стране неприступачну у оној мери у којој нису друге науке. За сваку се науку може рећи да има свој језик, ади се не сдужи оваквим Формама као наша наука; но као што је за разумевање сваке науке нужно знати тај њенјезик, тако је потребно бити начисто потпуно са цедом симбодизацијом математичком, па да се успешно на њој ради и разуме оно чиме се она бави. Не треба никада бркати садржину математике са њеним обрасцима, којима се оббдежава само смисао истина. Обрасци сами за се нису математика, као што ноте нису музика. Питагорина се теорема може депо речима исказати, њен се смисао може сдиком протумачити а иста се истина може и једном једначином изразити. Гдавно је идеја а обдик њен у којем се у науци износи тоје споредна ствар. При издагању развића појединих праваца говор ће бити само о идејама и мадо ћемо се сдужити Формудама, прво што самој ствари мадо доприноси, а друго што су то најспоредније гране .у математици.