Prosvetni glasnik

474 ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Између анализе и геометрије учињеиа .је јака веза преко примене инФенитизималног рачуна на третирање пробдема геометријских; замеаен је синтетички аналитичким методом, а оба су смењена пројективним, који је готово чисто дело прошлога стодећа. Коллко се је на овим пољима отишао видећемо из доцнијег излагања. У претирошлим се вековима пронадазшде у анадизи извесне одређене Функције: као адгебарске, тригонометријске, логаритамске и друге, нађени су односи међу њима али се до почетка Х1Х-ог века није имало чисто и одређено гдедиште на значај груиа појединих сдичних Функција, док их питања из домени диФеренцијалних једначина на то нису доведа. Тек кад се је наишло на читаве групе диФеренцијалних једначина које се нису могде квадратуром решити, онда се је почело размишљати да ће бити и других Функција неиознатих, других трансцендената, којииа ће се ти непознати интегриди моћи да нађу. Нађене су на овај начин елиптичке и Фуксове Функције. Увођењем имажинерних координата, стварањем равни и новршина на којима не униФормне Функције обичне равнине разних координата постају униФормне, створена је општа теорија Функција и приступидо се је методама којима се могло ићи ка тражењу нових трансцендената, јер се раније није знадо са ког ће се места почети и како ће се вршити тражење. Пробдем обичних адгебарских једначина, који је на дневном реду од незапамћених времена, добио је одређен свој вид у Х1Х-ом веку. Нашло се је зашто се једначине вишег од 4° не могу квадратним коренима из коефицијената једначине да реше, као и то иод каквим се усдовима једначине вишег од 5° могу коренима да реше. Из овога је створена теорија група и супституције, која је од ведиког значаја и по примену на геометрију и на анадизу инФинитезимадну. У вези са овим је деФинитивна обрада методичке стране математичке: елиминације, примене детерминитана на решавање разноврсних проблема, трансФормације израза разних и др. Посде чисте математике о којој ће и бити само овде речи долазе математичке примене у физици , механици, .астрономији, геодезији и другим наукама где је математика помоћно средство. Од метода нових, који су ради примене измишљени, спомињем Хамидтонов метод познат под именом кватерниона, који је само тога ради уведен да се незгодни изрази помоћу координата замене простијим, како би се с једне стране број једначина смањио, а с друге увођењем вектора и скалара, могдо брже ириступити интерпретацији физичких појава из једначина јер се вектором и скадаром јачина и смисао сиде обедежава. Сномињем номограФију (М. Окањ), као метод граФијски за израчунавање од и непознатих једне, кад је н—1 познатих; рачун генерадизације (Олтрамаре), општу адге-