Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

419

ВЕЛИКА ШКОЛА ПОСТАВЉЕЊА Указом Његовог Величанства Краља од 28 марта 1901 године на преддог Министра просвете и црквених посллва постављен је: у Великој Школи : за редовног проФесора међународног приватног права и грађанског поступка Живојин ПериЛ, ванредни проФесор. Савет Правничког Факултета упутио је Академиском Савету Велике * Школе ову представку, којом предлаже за редовног нроФесора грађанског поступка и међународног приватног права г. Живојпна Перића, дотадашљег ванредног проФесора тих предмета: „Господ. Пернћ је положио с одличним успехом испит зрелости на првој Београдској Гимназији 1887 године, па је за тим ступио на париски правнички Факултет, где је положио испит лиценцијатски 1891 године. У државну службу ступио је 1893 године. Служио је у овим наддештвима: у Министарству Финансија, у Министарству Иностраних Дела, у Министарству Правде, у Првостепеном Шабачком Суду, у Првостепеном Суду за град Београд. У судској струци, где је провео више од две и по године, и где је дотерао до судијског положаја, имао је прилике да се и практички упозна са грађанским судским поступком који предаје данас на Великој Школи. За проФесора Велике Школе постављен је 31 маја 1898 године. Поред грађапског судског поступка и међународног приватног права, он је предавао по решењу Факудтетскога Савета још и грађанско право. И пре него је ступио. на Велику Школу г. Перић је објавио већи број чланака о суДским пословима у разним дневним листовима. Осим тога објавио је. у стручном правном листу Браничу расправу 0 сукобу закона у међуна/родном ириватном ираву, на основу које је и био изабран за ванредног проФесора. У тој су расправи кратко, јасно и прегледно изложена основна начела међународног приватног права. Поред познавања литературе тога предмета г. Перић показао је ту још и способност за нове погледе, нарочито у првом делу те расправе, где се говори о условима који омогућавају сукоб закона. Од како је постављен за ванредног проФесора г. Перић је, поред свог пристунног предавања 0 судској независности, објавио већи број расправа у овдашаим стручним листовима Браничу и Финансијском Прегледу; за тим у хрватском правном часопису МјезестЈси; најзад у правним часописима Француским као што су Јоигпа1 с1е АгоИ ШегпаМопа!, ргте, Ве^ие с1е АгоИ тГетаИопаI е1 с1е 1едгз1аИсп сотрагее, и Еепие депега1е д,е АгоИ т1етаИопа1 риЂМс. Ови су последњи часописи на великом гласу у европском научном свету, и на основу радова, које је у њима објавио, г. Перић је био изабран ове године за члана Париског Друштва за упоредно законодавство. Поименце ово су расправе, које је г. Перић од свог постављења за ванредног проФесора објавио: А) на српском језику: 1) 0 судској независности (у Браничу), 2) Границе судске власти (у Браничу), 3) 0 првенственом ираву наплате између државе и хипотекарних поверилаца (у Финансијском Прегледу), 4) Неколико мисли о промени народности на случај анексије (у Мјевесшки).