Prosvetni glasnik

420

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

В) На Француском језику: 1) Бе 1а паШпаШе вшуап!; 1е^1в1аИоп зегђе (у Јоигпа1 с1е ДгоК 1111егпаИопа1 рпуе). 2) Ве 1а јипсИсМоп сотре1епке еп бегђје роиг соппаИге Дез асИопз еп (Јјуогсе ои еп пиПИе с1и таг1а§е 1'огтеез раг с1ез ероих е1гапдегз (Јоигпа1 с1е сћтл! 1п1еп1а110па1 рпуе). 8) I-а ^гаИе Ле ВегНп е4 1а диезИоп с!е 1а паИопаШе раг гаррогк а 1а РпшпраиЈе с1е 8ег1:пе (Еетие §епега1е с1е с1го!^ т1егпа!;1опа1 риђНс). 4) ХЈп саз с1е иаШгаИзаИоц соПесИте еп скћогв с1е 1ои1е се88тп с1е 1еггИо1ге (Ветие <1е с1гоИ шкептИопа! е! (1е 1е§иб1аМоп сотрагее). 5) 1)с 1а сопсНИоп јигнПцие с1ез Вовшагршв е! с1ез Нег2е§от1п1еи8, еи рауз е{гап§ег8 (Ветие с1е сНоИ т!:егпа11опа1 е! с1е 1е^181аИоп сотрагее). Свих ових девет расправа оштампано је на по се. Г. Нерића препорунује за редовног проФесора то, што се у свима наведеним расправама бави гдавним питањима својих предмета, што се специјално у расправама из нашег права бави најчешће оним нитањима, која су најмање обрађена, н најзад што се све те расправе одликују како оштрином ана.шзе, тако и орнгиналношћу оних солуција до којих писац додази. Из ових разлога Правни Факултет је у седници својој од 26 Фебруара ове године једногласно усвојио предлог двојнце својих ко.гега г. г. д-ра М. Веснића и Слободана Јовановића те са своје стране преддаже Академиском Савету Ведике Школе да изводи изабрати за редовног проФесора Ведике Шкоде за. Грађански НоСтупак и Међународно Приватно Право г. Живојина М. Перића, досадашњег ванредног проФесора Ведике Шкоде."

Указом Његовог Ведичанства Краља од 28 марта 1901 г. на преддог Министра иросвете и црквених посдова постављен је: у Великој Школи : за редовног проФесора Зоодогије д-р Живојин Ђорђеви&, ванредни нроФесор. Савет <1 идософског Факудтета преддожио је Академиском Савету Ведике Шкоде г. Живојина Ђорђевића за редовног проФесора: 1) што је г. Ђорђевић радом у дабораторијама за Зоодогију у ужем смисду, за Упоредну Анатомију, Хистодогију и Ембриодогију (у Женеви, Цириху, Пдену, Вердину, Паризу и РоскФору) стекао солидну основу за цедокупну Зоодогију и потпуно ушао у научну методу рада; 2) што има оригиналне научне радове и из Дескриптивне Зоодогије и из Упоредне Анатомије, Хистологије и Ембриологије, дакле из свих грана научие Зоодогије; и 3) што изузев само 2—3 рада г. Ђорђевића, који спадају у Зоотехнику иди су попударни, сви остали радови његови (Весћегсћез зиг 1ез <1'1ап(1ез с1и рГеЛ с1ез 1ате1Ићгапсће8, II) е 8е§теШа1(1ги8еи тои Осуриз, 1^Го1е зиг 1е с1еуе1орретеп1 с1е 1а СоптоћПа го8СоЈен818, Е1ис1е8 8иг 1е с1ете1орретеп! с1е 1а Сопто1и1а гозсо #еп81з, Амфи 6 и и рептиди у Србији, Ана.штички преглед амФиба и рептила у Србији, Прилози за познавање српске Фауне и т. д.) носе на себи обедежје правих научних расправа: у