Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

497

нуте односе. Овај чинидад преставља однос између количине свег.шсти оних зракова, који управно падају на неки елеменат површине према количини рефдектоване светдосги са истог елемента. Ми смо већ. иоменуди, да је ЕапЉегк назвао тај однос изразом „албедо" или „реФлексиона моћ в неке материје. Према овим подацима албедо се може изразити бројиим вредностима. Ну при одређивању његовом за свако поједино небесно тело, ваља још имати на уму, да ли су површине тих тела глатке — хомогене или су пак рапаве и бреговите; јер су и вредности албеда код разних површина различите. Пошто је управо израз албеда карактеристичан за физички састав осветљених небесних тела то ћемо овде укратко на једном простом примеру протумачити тај разнолики утицај глатких и рапавих површина на реФлексиону моћ њихову. Посматрајмо ова два пресека аћ (сл. 1.) и а'ћ' (сл. 2.) двеју једнаких површина. Прва је (аћ) глатка, а друга (а'ћ') на означени начин бреговита. Узима се даље, да обе ове површине осветљава један исти светлосни извор са врло велике даљине, а да зраци 3 иадају на њих управно. Да би упростили рад претпоставимо, да обе поврпшне посматрамо на истој даљини и у истоме правцу. Код равне површине (аћ) видимо, да је угао упадања и угао одбијања зрака једнак нули (дакле угао. који светлосни зрак заклапа са нормалом у тачци у коју пада. Код бреговите пак површине (а'ћ') ти углови имају вредност Р, а то ,је угао под којим су стране оних узвишица нагнуте према хоризонталној равни (т. з. елевациони угао). На основу овога, може се бреговита површина (а'ћ') заменити равном (хомогеном) површином а' с', која са хоризонталном равни заклапа угао р, а која се односи према величини бреговите површине као јединица нрема косинусу елевационог угла т. ј. а' с 1 : а' ћ' = 1 : сов У таквим околностима неће се променити квантптет реФлектоване светлости. Он ће дакле имати а | исту вредност како за бреговиту новршину а'ћ' тако и за површину а' с'. Гледећи на вредности елевационог угла /Ј (од 0° до 90°) ми видимо јасно, да ће хомогена, а коса површина а' с' изгледати посматрачу у правцу 3 слабије осветљена за количину 1: соз {I, него ли хомогена иовршина аћ, на коју ти исти зраци падају нод правим углом. Ако сад делови аћ и а'ћ' престављају нределе једие исте планетске површине, онда ће предео а'ћ' због својих брегова реФлектовати знатно мању количину светлости, него ли раван предео аћ. Акосунак оба предела хомогена, природна је ствар, да ћс им и албедо имати исту вредност. 34*

Сд. 1.

Сд. 2.