Prosvetni glasnik

496

ПРОСВВТНИ Г.1АСНИК

тачни. Као резултат укупнога рада њиховога, можемо сматрати и то, што су наш.ли да је Сатурнова максимална светдост 2*3 иута већа од минималне. А ове пак раздике долазе од разног иоложаја његовог прстена према правду у коме ми видимо. При одређивању сјајности Урана и Нептуна 2611пег је поступио на следећи начин. Прво је упоређивао сјајност ових планета са звездом г-Таип, која је четврте величине, пајепосле одредио сјајност ове звезде према Капеди. Другда је опет упоређивао ове две планете са звездом 7г-Таип, која је такође четврте величине, па је њену сјајност одредио према Каиели. Некад је пак непосредно упоређивао Урана према Капели, према томе, како му је кад положај ових небесних објеката био подеснији и лакши за тачно упоређивање. С погледом на добивене односе за сјајност Урана и Нептуна према Капели, добијају се следећи односи пзмеђу сјајности Сунца према овим планетама и то: СРЕД. СУНЧЕВА СЈАЈ НОСТ_ _ ^ ^ ^ ^ ^ УРАНУ ОРЕД. ОПОЗ. То значи: да је Сунце 8486 билијона аута сјајније од Урана, кад је овај у средпој оиозацији. СРЕД. СУНЧЕВА СЈАЈНОСТ = ?д ^ ^ ^ ^ НЕПТУНУ СРЕД. ОПОЗ. То значи: да је Сунце 79620 билијона иута сјајније од Неатуна, када ее он налази у средпој оиозицијиСа овим би био завршен прегдед односа између сјајиости Сунца и сјајности свих горњих нланета за време њихових средњих опозиција. Пошто доње планете Меркур и Венера никада не могу доћи у положај опозиције, те се код њих по овој методи мора еасвим напустити покушај, да им се сјајност макар и теориски редукује на положај опозиције. Ако би се донекле и могла применити Ташђег1-ова Формула (1) ипак се иста не може узети за Фазе у близини доње и горње коњукције. Доказано је (Вгашкег) при тоталном Сунчевом помрачењу да Бенера у близини своје доње коњукције одаје знатно већу количину светлости, него што је ћатТзег^-ова Формула даје за такав положај њеи. Сјајност Венерина у опште је врло интензивна. ЗеЈс1е1 веди о томе на једном месту: „Венерину сјајност можемо директно упоређивати и са ведиком сигурношћу само са сјајношћу Сиријуса или Јупитера." Меркур није могао бити одређен фотометриски због веома незгодног подожаја његовог и нрема Сунцу и према ведикој бдизини његовој до хоризонта — у доба када се исти види. Албедо појединих планета. Помоћу нађених светлости за одиосе између Сунчеве, Месечеве и пданетске светдости, а ирема иознатим даљинама и ведичинама ових осветљених небесних теда може се израчунати један чинидац «. који се надази у теориским изразима за поме-