Prosvetni glasnik

X Р 0 Н И К А

649

Шаторице, које, гледано с врха, чини необично леп утисак, сишао опет на Ливадицу. Језеро је било за мене од троструке интересности. Онојевећ неколико пута помињато у литератури, ал.и нигде се не може наћи љегов детаљнији опис, просто зато што нико није долазио до њега. Сви су описи основани на причању мештана, и за то су од сумњиве тачности. Осем тога, по изгдеду терена око њега, г. Цвијић претпоставља да ће оно бити глечерскога порекла. Ранији циркови које сам видео у Демир-Капији и изглед утолеглице у којој је језеро, и која се ни мало не разликује од типскога глечарскога цирка, дали су ми пријатну прилику, да потврдим некадашњу егзистенцију глечера на Шару. Најзад, напомена г. Цвијића да се језеро находи у кречњаку побудила је у мени жељу да и овде потражим, и колико је могућно одредим, однос између шкриљасте подлоге и кречњака. Али ми је ова жеља остала неиспуњена из простога разлога што у овоме крају не може ни бити говора о кречњаку, јер га нигде нема. Са Ливадице сам се попео на Прави Рид, а са њега прешао на Криви Рид. То су прве косе, рачунајуки од Љуботена, које се од Шарова била пружају у правцу северо-запад. Састава су обе једнаког. Постоји велика сличност између ових шкриљаца и оних на Љаку и Л.ивадици. На Кривом Риду се пружају местимице у правцу СИ—ЈЗ, а падају под углом од 30° ка СЗ. Исти се слојеви продужују и на Прави Рид. На другим местима им је пак пружање ИСИ—ЗЈЗ. Слојеви су обично знатне дебљине и веома су јако дислоковани, те су локални поремећаји многобројни. Они прелазе и на леву страну Демир-Капије, која раздваја Криви Рид од Шаторице. Овде су по неколико метара дебели и мање су поремећени, те им се положај, који се слаже с оним на Кр. Риду, може врло лепо одредити. Шаторица је састављена од истога матернјала, и у томе је материјалу цирк са поменутим језером. На странама цирка види се да су слојеви овде веома поремећени и од различите руке набрани; дебљина им достиже до 8 м. Положај им се слаже с положајем слојева на Кривом Риду. У Бачила сам се вратио кроз Демир-Капију, преко крајњега огранка Кр. Рида, на којем расте РЈгос1ос1епс1гоп, поред извора Белина и преко Љака. Свуда сам наилазио исте стене. Из Бачила смо се попели до Љуботена баш испод онога места где се са ,/!ивадице отпочиње пењање на врх. Овде се од Ливадице спушта поток Ропот у Сиринићску Жупу. Довде смо ишли од прилике у правцу ка Југоистоку, а одавде се упутили право ка Истоку. На тај начин смо се кретали непрестано северном страном Љуботена (непрестано на висини 1800 мет.) све до косе Сопатнице. Са малим изузетком пут иде непрестано оном линијом која се може сматрати као гранична линија између шкриљаца и кречњака. Као и на Ливадици, она. је и овде врло јаено означена. Поток Ропот је просекао и шкриљце и кречњаке. У иочетку његову на левој се обали види сам шкриљац, а на десној испод кречњачких осулина које долазе са Љуботена слојеви кречњака. Од Ропота па до Со-